Get Mystery Box with random crypto!

Radioblog Sahwii

Telegram kanalining logotibi radioblogsahwi — Radioblog Sahwii R
Telegram kanalining logotibi radioblogsahwi — Radioblog Sahwii
Kanal manzili: @radioblogsahwi
Toifalar: Bloglar
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 132

Ratings & Reviews

3.00

2 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

1

4 stars

0

3 stars

0

2 stars

0

1 stars

1


Oxirgi xabar 8

2023-04-15 17:15:26 Oʻzi umuman Afgʻon xalqiga boʻlgan nafrat togʻutlarning otasi boʻlgan SSSRdan qolgan. SSSRning sharmandali magʻlubiyati hali ham komunizm va ruslarning fanatiklarini koʻplarni ezadi. Hamma yomonlik afgʻonlarga nisbat berilib hali hanuz Termizdagi izgʻirin shamolni Afgʻon shamoli, chaqqanida teri oʻyilib tushadigan pashshaxoʻrdani Afgʻon pashshasi deb nomlashadi. Afgʼon urushi haqida yozilgan hamma kitoblarda bosqinchilar safida burni yerga tegib qaytgan johil oʻzbeklarni goʻyo mazlum qilib koʻrsatishadi Afgʻonistonni vahshiylar mamlakati qilib tasvirlashadi. Yaqinda DXX buyurtmasi bilan 15 qismli kitob yozildi, ichi esa toʻla Afgʻonistonliklarga balchiqni chaplashdan iborat. Filmlarniku aytmay qoʻya qolay. Menimcha bu kabi afgʻonofobiyadan hali beri chiqib ketolmasak kerak. Nima deysiz balki afgʻoniston haqida badiiy sodda shaklda haqiqiy tarixni kitob qilib yozarsiz. Ayniqsa bosqinchi sovetlar isteʼlosi davri va keyingi bosqinchi AQSh Nato isteʼlosi davri haqida.
Жавоб:
Афғонистоннинг яқин юз йиллик тарихини ўқиш ва ўрганиш биз учун кўп фойдалик ва манфаатлик бўлади. Буни ҳатто, мактаб дарсликларида ҳам ўргатишлик зарур деб биламан. Лекин, биз миллат бўлиб шаклланмаган олонмонмиз. Биз ҳали ўзимизнинг яқин юз йиллик тарихимизни билмаймиз. Русларга қарши курашганларни босмачилар деб таниймиз. Руслар кетганидан кейинги даврни, мустақиллик даврини тарихи қон билан ёзиладиган тарихдир. Буни алоҳида ўрганиш керак. Мирзиёев тарихи хали тугамади. Буни ҳам ўрганиш лозим. Хуллас, биз ҳали Афғонистонни ўрганишга, анча қовун пишиғи бор.
Биздаги аҳолини савияси ҳам, ўзига яраша. Буларни бугун русга яқинроқ ва Афғондан узоқ эканлиги аниқ. Буларга афғонларни ваҳший қилиб кўрсатишлик осон. Уларнинг мардонавор курашлари ва ўз давлати ва ватани учун, улкан империяларга қарши йиллаб урушлар қилгани ва ғалаба қозонгани, шон шарафли тарихдир. Улар қаҳрамон миллатдирлар. Буни ўзбеклар тан оладими йўқми, тарихда шундай бўлиб қолади. Лекин, бизни миллат тарихда, энг расво миллат бўлиб кирди.
Сиз айтган кимсани кимлигини билмайман. Лекин, шуни биламанки, Толибонга қарши кучлар бизда кўп. Мирзиёев ҳукумати ҳам, аслида улар билан ўлганни кунидан муомила қилаяпди. Гуманитар юклар жўнатаяпди. Булар бари, қўрққанидан қилинаётган ишлардир. ИАК ўз даврида, НАТО қўшинлари, толибонга ҳужум бошлаганида, уларга қарши каолицияга қўшилди. Термиздаги ҳарбий Аэродрони уларга ижарага бериб қўйди. НАТО самолётлари Термиздан бориб, Толибон устига бомба ташлаб келди. Биз аслида, Толибон олдида юзи қаромиз. Қўшнимизга хиёнат қилган халқмиз. Исломий биродарликни гапирмайлик. ИАК кофир эди. Унда исломий биродарлик тушунчаси йўқ эди.
Энди бизлар уларга қилинаётган муомилани, дўстлик учун эмас, ноилождан қилинаётганлигини англашимиз керак. Мирзиёев қўлидан келса, Толибонни йўқ қилиб, ўрнига бошқа демократ афғонларни олиб келарди. Лекин, начора, бунга қодир эмас. Буни АҚШ бошлиқ НАТО ҳам эплаёлмади. Буни СССР ҳам эплаёлмаганди. Буни булардан анча олдин Англия ҳам эплаёлмаганди. Улкан империялар эплаёлмаган ишни, Мирзиёев қилолмаслиги аниқ. Шунга. Улар билан номига бўлсада, алоқалар қилиб туришади. Қолаверса, бу ўзлари учун ҳам манфаатлидир. Темир йўл орқалик денгизга чиқади. Лекин, ичкарида ими жимида, ДХХ ўша сиз айтган 15 томлик китобларни чиқариб, одамларни миясини заҳарлайди. Қўшниларга нафрат пайдо қилади. Бу четдаги демократ нусхалар ҳам, ДХХни шу ишига дастак бериб, Толибонга тош отишади. Буларни ҳаммаси шуни кзўрсатадики, булар атеист ва динсизлардир. Толибон эса, мардларча жангда ғалаба қозонган қаҳрамонлар гуруҳидир. Уларни булар ҳеч қачон яхши кўрмайдилар. Бу нормал нарса. Лекин, алоқа қилишга мажбурдирлар. Бошқа иложлари ҳам йўқ. Энди, у кимсанинг сафсатасига изоҳ беришга ҳожат йўқ деб ўйлайман. Толибон бизга қарши урушмоқчи эмас. Уни ташвиши ўзига етиб ортади. Лекин, унга қарши кимдир урушмоқчи бўлса. Унда улар ҳам урушадилар. Буни мисолини АҚШ ва СССР қисматида кўрдик. Менимча, бугун дунёда уларга қарши урушга ботинадиган куч ҳеч кимда йўқ. Бу очиқ ойдин кўриниб турган ҳақиқатдир. Валлоҳу аълам.
Саҳвий
15. 04. 2023
15 views14:15
Ochish/sharhlash
2023-04-15 17:15:26 791 Савол:
Shu oʻrinda yana bir narsani qoʻshimcha qilishim kerak. Oʻzidan xalqni dardini bayon qilayotgan haqiqatgoʻy tuzib olgan marazlar har bir videosida bugun qayta iqtidorga kelgan balki butun dunyodan zulmga uchragan tolibon mujohidlariga nafrat maraz urugʻini sochib goʻyoki toliblar Afgʻonistonlik oʻzbeklarga hatto yaqinda bir zindiq blogger tarmoqqa joylagan bir videosida Termizdagi oʻzbeklarga ham zulm qilishyapti degan gapni ushlab olishgan bu gap esa ochiq tuhmatligi aniq chunki dalil koʻrsatishmadi. Afgʻonistondagi sharʼiy jazoga tortilayotgan baʼzi fosiq jinoyatchi millatchi exstrimist oʻzbeklarni bahona qilib ularga pashtunlashtirish siyosatini olib borishyapti degan daʼvoni qilishyapti. Bu fashist oʻzbeklar real qurolli xavfligini dunyo biladi. Bularni xoin ikkiyuzlamachi terorist lideri boʻlmish general Doʻstum nomli kimsa qurolli davlat toʻntarishi qilishga ochiq chaqiriqlar qilib keladiku. Bu munofiq musulmonga qarshi kofir bilan til biriktirgandi bu ish esa kufr edi. Bir vaqtlari bir hovuch zulmga qarshi qurol koʻtargan Tohir Yoʻldosh va Juma Namangoniy rahimahullohning aytarlik tahdid boʻlmagan kichik harakatini butun dunyoga dod-voy qilishgandi va shuni deb qancha oʻn minglab musulmonlarni va hatto muslimlarga dini uchun ne-ne zahmatlarni berishmadi bu togʻutlar. Agar pashtun davlati qurish maqsad boʻlganda millionlab qonlar toʻkish islomiy imorat qurish shart boʻlarmidi? Avvalgi prizident ham pashtun ediku! Yoki avval boshdan iqtidorda ekanligida bitta arabni deb deb hukumatni yiqilishiga qoʻyib berishardimi albatta yoʻq. Toʻgʻon masalasini qayta-qayta boʻrttirib qurgʻoqchilik boʻladi deb vahima koʻtarishyapti. Toʻgʻon qilish Afgʻonistonning oʻzining haqqiku nima uchun bizga hisob berishi kerak. Yoki bizni yerimizda qurgani yoʻqku. Shu paytgacha beminnat foydalanib keldik endi ular tinchlika erishib oʻzlari foydalaniladigan vaqti keldi. Bizni paxtakorlik bilan qurgʻoqchilikka botirib orol dengizimizni tolibon quritdimi yoki kofir ruslar yoki kofir togʻiy komunist IAK? Elektr beryapmiz temir yoʻl qurib beryapmiz deydi goʻyoki elektr energiyasini bepul hadya qilayotgandek. Pulga shartnoma qilinganini bilishmaydimi yoki ataylab firiblar berishyaptimi deysan kishi? Shartnomani toliblar buzdi deb yolgʻon xabarlar tarqatishdi lekin shartnomani kim buzgani koʻp oʻtmay fosh boʻldiku. Bir ishchiga bir necha ming dollar ish haq toʻlanishi kerak boʻlgan bu ishga kelishilgan hisobdan koʻp odamni oʻzimizmi togʻutlar tiqishtirmoqchi boʻlgan ekanku. Shuning uchun buncha koʻp haq toʻlolmaymiz deb Afgʻon hukumati darhol javob berishdi. Chunki ular bizni oʻgʻrilarga oʻxshab xalqni pulini istagancha havoga uchirishdan hayo qiladi balki ular Allohdan qoʻrqadi. Temir yoʻl ham faqat Oʻzbekiston hisobidan qilinyaptimi, yoki temir yoʻl faqat Afgʻoniston uchun foydami? Temir yoʻl ham elektr ham avvalo oʻzlari qardoshim deb daʼvo qilayotgan 10 milliondan oshiq oʻzbeklar uchun foydaku. Temir yoʻl ishga tushushi esa Oʻzbekiston iqtisodiyoti uchun eng muhim omil boʻladiku yaʼni Karachi dengiz portiga chiqadigan eng yaqin yoʻl. Yana bir safsata gap boʻlyapti U gapki goʻyo tolibon Oʻzbekistonga, Rossiya buyurtmasi bilan hujum qilarmish. Bu qanday mantiq hayronman. Tolibon Rossiya Yevropa Amerikani musiqasiga raqsga tushib beradigan bizni qoʻgʻirchiq hukumatimiz kabimidiki, butun dunyo oldida bir oʻyin uchun yana yuziga loy chaplashlari uchun, imkoniyat yaratib bersa. Agar haqiqatdan bizni yurtlarni fath qilmoqchi boʻlsa Rossiyami yoki undan boshqasimi aralashsa ham, gʻoziy tolibondan bizni togʻutlarni hech kim qutqarib qololmaydi Insha Alloh. Xalq ham bulardan toʻyib ketgan eng kamida bularni himoya qilmaydi balki kerak boʻlsa, tolibon safiga oʻtib ketishida shak qilmayman.
Hullas bu fosiqlarning maqsadi tolibonda bilan emas balki islom bilan. Oldimizda bitta sof islomiy shariʼatga asoslangan davlat tikkalanganiga kuyib yonib oʻlishyapti. Marazlari tilidan buloq boʻlib chiqyapti.
Mana shu daʼvolarga raddiya berib borsangiz iltimos.
16 views14:15
Ochish/sharhlash
2023-04-15 17:15:04 Энди, менга келсак, мен ўзимни уламо санамийман. Доктор ҳам эмасман. Саудияда ҳам, Мисрда ҳам ўқимадим. Шайхлик даъвоим йўқ. Мен ўзимни авом санайман. Бу каби, улкан ишларни ўша Буюклар қилиши лозим деб, биламан. Лекин, бу Буюклар бошқа ишлар билан банд. Шунга мен ҳам ҳайронман. Уларнинг томорқасига мен ҳам шу маънода тошлар отганман. Хусусан, минглаб муриди бор ва ўзини номини ёнига шайх калимасини қўшиб айтишга рози бўлганларни назарда тутаяпман.
Лекин, барибир ўзимни оқламийман. Айбдан покман демийман. Бу мавзуда кўп йиллардан бери бош қотираман. Ҳали бу масалани кун тартибига олиб чиқиш вақти келмадими деб ўйлайман. Намоз Нормўмин билан суҳбатларда ҳам, буни таъкидлаганман. Бу мавзуда гапириш вақти келди. Лекин, амалий фаолиятга ҳали бир оз эртароқдек туюлади. Қолаверса, мени ватандан узоқдалигим ва қайтиш имконим йўқлиги ҳам бор. Бу фаолият маркази ватанда бўлиши лозим. Бир замонлар шу масалада Обид қорига мурожаат қилганимда, у киши биз тахтга интилмаймиз деганди. Бугунгилар ҳам шундай дейишади. Тахтни булар эмас, ўша демократлар ёки коммунистлар олаверсинларми? Бундан шу маъно чиқадида?! Нега булар тахтга интилмайдилар? Булар наздида тахтга интилиш, гўёки, динга хилоф ишдир. Дин бу шу одоб ахлоқдан маъруза қилиш. Пайғамбарларни тарихини қарасангиз, ҳаммаси ҳукмдорлар билан талашиб тортишишган. Ҳукмни улардан ўз қўлига олишга уринишган. Шу йўлда жонларини фидо қилишган. Ёки, иқтидорга келиб. Аллоҳнинг ҳукмини юргизишган. Аслида, тахтга интилишлик, одоб ахлоқдан маъруза қилишдан минг бора оғирроқ ва савоблироқ ва машаққатлироқ ишдир. Уни қилишлик ҳар кимгамас. Тоққа чиқиб, қурол олиб уришишданда буниси оғирроқ ишдир. Ундаги машаққатлар бошқа манҳажда бўлмайди. Бугун энг оғир ва машаққатли жабҳа шудир. Унданда оғироғи йўқ. Чунки, бунда қўлда қурол бўлмиди. Сўз билан одамлар қалбига кириб боришлик керак бўлади. Сўз билан ҳукмдорларни мот қилиш лозим бўлади. Сохта сайловда ғалаба қилиш билан, иқтидорга келади. Мустабидлар ҳукм суриб турган ерда бу ишлар осонмас. Ғарбда демократик диёрда осондир. Бизда осонмас. Қонунлар ишламайди. Сайловлари сохта. Диктатор яккаҳокимликни ўз қўлига олиб олган. Барча давлат институтлари унга бўйсунади. Бунақа шароитда, сайловда ютиб бўладими? Иқтидорга келиб бўладими? Игна билан қудуқ қазиш бундан кўра осонроқ ишдир.
Буни машаққати кўламини англагани учундир балким, бу майдонга киришга журъат қиладиган мард топилмаяпди. Лекин, умид қиламизки, биз тобора шунга яқинлашмоқдамиз. Сиз ёшсиз ва бу йўналишда, кўп улкан натижалар бўлишини кўрасиз иншааллоҳ. Ўзингиз ҳам, келажакда шу жабҳадаги фаоллардан бири бўлсангиз ажабмас. Мен шундай кунларни кўришни насиб этишини Аллоҳдан сўраб қоламан.
Саҳвий
15. 04. 2023
17 views14:15
Ochish/sharhlash
2023-04-15 17:15:04 790 Савол:
Assalomu alaykum
Ustoz yaxshimisiz
Savol
Bugun baʼzi manfur kimsalar bor. Ular oʻzini muxolfatchi xalqparvar koʻrsatib auditoriya yigʻib olib keyin asl basharasini koʻrsatishdi. Ularni faoliyatini asli islomiga dushmanlik qilishda koʻrinib qoldi. Dindan uzoq johil odamlar ularga ergashib ularni toʻgʻri deyishib ularning zalolatiga ergashib ketishyapti. Baʼzilari hadislarni olib oʻzini ahlat mantigʻi bilan sharhlab berib oʻzini faqat Qurʼonga nisbat beryapti. Ularni Qurʼoniy desa ham boʻladi. Aslida esa oʻzi gʻirt demokrat. Qurʼon esa oʻzini fosiqligini berkitish uchun niqob xolos. Nimaga ulamolar jim hayronman. Bularga beparvo boʻlish kerak degan gapni ushlab olishgan ularga raddiya bersa koʻp odamlar fitnalarmush. Vaholanki shu ahli ilmlarni maʼruzasini mingta odam yo eshitadi yoki yoʻq. Bu kofir fosiqlarni har bir videolarini kamida oʻn minglab odamlar koʻrishadi izohlar layklar bosishadi chunki mana shu zindiqlar oʻzidan millatparvar yashayapti va odamlarni ichiga najosatlarni tashlab hamma joyni bulgʻayapti. Aslida bu ulamolarning loqaydligidan boshqa narsa emas. .
Baʼzilari esa ochiqcha jamiyatni botqoqqa botishini din bilan bogʻlayapti. Vaholanki jamiyat dindor emasligini yaxshi bilishadi. Ustoz sizni qatʼiy faoliyat qiladigan vaqtingiz kelmadimi? Nega yillarki olgan ilmingizni tarqatmayapsiz? Arosatda qolgan avomlar siyosat olamida Rabbim Alloh deb faoliyat qiladigan bir yetakchi faol boʻlmagani uchun kofir zindiq fosiq din dushmanlarining toʻriga ilinib qolyaptiku axir. Hidoyat albatta Allohdan lekin shunga yarasha siz va boshqa musulmon oydinlar nega aytaylik jiddiy faoliyat qilmayapsizlar? Roʻzgʻor ishi turarmidi axir. Muammolar tamom boʻlarmidi. Buyuklik sababi ham mana shularni yengib dinga xizmat qilishda emasmi?
Alloh huzurida nima deysizlar? Allohdan qoʻrqinglar. Alloh hamma tashvishingizga kifoya emasmi?
Ana u jahannam oʻtiga chaqirayotganlar Allohdan umidi yoʻq kimsalar. Sizlar iymon va ilm tufayli dunyo oxiratda aziz kishisizlar Insha Alloh.
Жавоб: Валекум ассалом ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳу
Қаттиқ огоҳлантириш. Қаттиқ талаб. Мен ўзимни оқлашимга асло ўрин йўқ. Бунга уринмайман ҳам. Бобомурод Абдуллани назарда тутяпсиз шекилли? Ўзи кимни назарда тутишдан қатъий назар, бугун сарой муллалари ҳам, майнавозчиликдан бошқа иш қилишмаяпди. Демократларни қўяверасиз. Диндорлар қатламига қарасак, улар орасидан майдонга тушадиган марди топилмаяпди. Бир тоифаси борки, доктор бўлиб олишган. Булар сарой муллаликка интилишади. Бир тоифаси Халифат қуришга тоққа чақиради.
Бошқаси Халифат қуриш учун, Хизбутга киришга чақиради. Бошқаси одоб ахлоқдан нарига ўтмайди. Дежурний мавзуларда маърузалар билан чекланган тамом. Аксари ёшларга таълим беришни ўзига чекланган. Улар наздида шуни ўзи кифоядир. Бугун Туркияда ва Мисрда кўп ёшлар диний таълим олишяпди. Лекин, сиёсий Исломий йўналишда эмас. Улардан ё сарой мулласи чиқади. Ёки, одобдан маъруза қиладиганлар чиқади. Буларнинг ҳаммаси минглаб ёшларни реал сиёсий Исломий фаолиятдан чалғитади ва чалғитмоқда.
Исломий сиёсий йўналишда фаолият майдони, ҳозирча бўш қолмоқда. Бунга сабаб, бу майдондаги фаолиятга ҳукуматнинг қаттиқ қаршилиги бўлишидан қўрқишлик ҳам бўлиши мумкин? Ҳукумат эса, бошқаларига тоқат қилиши мумкин. Лекин, ўзига асосий хавф деб, айнан Сиёсий Ислом йўналишидагиларни танийди. Бу йўналишга йўл бермаслик учун, улар қўлидан келган ҳамма ишни қилишади. Ҳозирги мавжуд қонунларга кўра, диний партиялар таъқиқланган. Хуллас, саволга келсак, сиз ҳақ талаб қилаяпсиз. Сиз каби ёшларни борлигини ўзи, бу миллатнинг келажаги борлигидан даракдир. Аллоҳ сизни паноҳида асрасин. Сизда дин ва миллат ғами бор. Талабларингиз ўринли. Тирикчилик ташвишидан ортган одамгина, буюк ишлар қила олади. Мен ҳам шу фикрдаман.
18 views14:15
Ochish/sharhlash
2023-04-14 22:29:40 789 Савол:


Муҳаммад Солиҳ Муҳаммад Яъқуб ассаломуалейкум... бу сарой гули қандай курашган эди Қори ака билан? Тарихини биласизми? Ҳеч эшитмаган эканман

Жавоб: Валекум ассалом ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳу

Совет даврида Ўзбекистонда алоҳида муфтият йўқ эди. Марказий Осиё ва Қозоғистон бўйича битта муфтият бор эди. Уни идораси Тошкентда Хасти имомдаги , ҳозирги Диний Бошқарма ўтирган бинода эди. Унинг охирги муфтийси 1989 йилдан то СССР тугаб кетгунга қадар, МСМЮ бўлди. Тожиктсон, Қозоғистон, Туркманистон ва Қирғизистонда Қозилик лавозими бор эди. Бу Қозилар муфтийга бўйсунарди. Шунингдек, Вилоятларда ҳам биттада Қози бўларди. Барча имомлар унга бўйсунарди. Мана шу видеодаги мутассиб сўфи Абдуллатиф қори, Андижон Вилояти Қозиси эди. Бунинг шериги Умархон Наманган вилояти қозиси эди. Булар бари МСМЮнинг муридлари эдилар.

Ҳужрада таълим олган кишилар билан бу расмий муллалар орасида келишмовчилик бор эди. Бу келишмовчилик сиёсий масалада эмасди. У пайтларда ҳамма диққат эътибор, шу Ислом динини тоза соф ўрганиш ва тоза ибодат қилишга қаратилганди. Расмий имомлар ақидаси бузуқ ва тариқатчи ва сўфилар эдилар. (Ҳозир ҳам шундай) Ҳужрадан чиққанларда, ақида тоза ва бидъат хурофотлар йўқ эди. Ибодатлари суннатга мувофиқ бўларди. Абдували қори мана шуларнинг пешвоси эди. Қўқондаги Хавоқанд масжиди имоми Муҳаммад Ражаб махсум ака ва, Намангандаги Гумбаз масжиди имоми Абдулаҳад қори, Тошкентдаги Тўхтабой масжиди имои Обид қорилар шу кишига эргашган нисбатан ақидаси тоза имомлар эдилар. Ўша пайтларда Горбачев қайта қуриш сиёсатини бошлаган ва СССРда матбуот эркинлиги ва сўз эркинлиги бошланганди. Ўша пайтда, бу икки тоифа орасидаги тўқнашув авжига чиқди. Сарой муллалари буларни ваҳҳобийлар деб аташарди. Бу томондагилар уларни мутаассиб дейишарди. Бу кураш тақрибан беш йил давом этди. МСМЮ бу курашда то бадарға бўлгунга қадар ўзи бош бўлиб турди. Каримов уни бадарға қилгач, ўрнига келганлар давом эттиришди. Бу курашда Кариво бошлиқ ҳукумат ҳам, Сарой мулласини қўллаб қувватлади. Натижада, ваҳҳобий тамғаси босилиб, минглаб намозхонлар ҳибсга олинди. Ватанни тарк этиб кетишга мажбур бўлишди. Диний Идорани босимлари ва ҳукумат органлари босимларидан ташқари, Абдували қорига мана шу Абдуллатиф қори томонидан ҳам кўп маломатлар ва турли туман босимлар бўлган. Шуларнинг барига чидаб, у киши тавҳид даъватида давом этди. Охир оқибат ИАК буйруғига кўра, Рустам Иноятов бошлиқ тўда, у кишини ва шериги Рамазхон Маткаримовни 1995 йил 29 август куни, Тошкент Аэропортидан Москвага учаётганида ўғирлаб кетиб, йўқ қилишди. Шунга ҳам, яна икки йилдан кейин ўттиз йил тўлади. Аллоҳнинг лаънати бўлсин Каримовга ва Иноятовга ва уларга эргашганларга. Бу Қози мана шу золимларга хизмат қилиб умрини ўтказди. Аллоҳ бунга ҳам кифоя қилсин. Омин. Буларнинг тарихини мен қатор китобларимда ва шеърларимда баён қилганман.

https://siyosat.wordpress.com/%d0%b4%d0%be%d1%81%d1%82%d0%be%d0%bd%d0%bb%d0%b0%d1%80/


Бу яқин тарих ҳали тўлиқ ўрганилмади ва бунга баҳо берилмади. Золимлар бадном бўлиб, мазлумлар оқланмади. Ҳали бу масала ўз даври келишини кутиб турибди. Бу масала бир кун келиб, кун тартибига чиқади иншааллоҳ. Ҳақиқат қарор топади. Қолаверса, қиёмат куни албатта, ҳақиқат қарор топажак! Бунга шак шубҳамиз йўқ!

Саҳвий


14. 04. 2023
40 views19:29
Ochish/sharhlash
2023-04-13 12:11:19 788 Савол:


Bu harakat Hamas kabi birinchi partiya boʻlib boshlangan ekan. Hozir nomi ham Turkiston Islomiy harakati deb oʻzgaribdi. Xitoy Tolibon bilan aloqa qilganda ham shu harakatga chek qoʻyish shartini qoʻygan ekan. Sababi bu harakat aʼzolari Afgʻoniston janubida kam boʻlsada bor ekan. Tolibon yaqinda Afgʻonga togʻut Xitoydan qochib oʻtgan uygʻurlarni kofir Xitoiylarning qancha bosim va talablariga qaramay bermadi. Bu esa oʻzaro shartnomalar kechikishiga olib keldi. Agar Tolibon uygʻurlarni berib yubormasa lekin ularni jihodiy harakatini Afgʻonistonda taqiqlab qoʻysa shariatga xilof boʻlmaydimi?



Жавоб:


Толибон Ҳаракати асосчиси Мулла Умар тарихда қоладиган ишларидан бири у АҚШ талаб қилганида, Усомани ибн Лодинни бермаганди. Толибон ҳаракати, ўзидан бошпана олган муҳожирларни бермаслиги, уларнинг омонатга хиёнат қилмаслигини кўрсатади. Талаб қилаётган ким бўлишидан қатъий назар бермай туриши, бу мардлик ва ваъдага вафодорликдир. АҚШ Мулла Умарга дўқ қилиб, бермаса, устига лашкар тортиб келишини айтганди. Мулла Умар бермади. АҚШ лашкар тортиб келди ҳам. Охир оқибат, яна шармандаларча қочди ҳам.

Мардлик натижаси шунақа бўлади. Хитой АҚШдан кучли давлат эмас. У Толибонга АҚШ каби, дўқ уришга ботинолмайди. У пул билан ва турли тижорий таклифлар билан ўзига мойил қилиши мумкин халос. Дўқ урган билан битмайдиган ишни, майинлик ва пул билан битказиш ҳам мумкин.

Толибон дўқ урганда қўрқадиган тоифа эмас. Лекин, пулни хатари кучлироқ. Шунга қарамасдан улар собит туришибди. Аллоҳ уларни ҳақдан адаштирмасин. Лекин, Туркистон Исломий Ҳаракати Толибон сафида курашиб келган гуруҳдир. Унинг мисоли худди, Ўзбекистон Исломий Ҳаракати кабидир. Лекин, ЎИХ охирида расво бўлиб, Толибонга қарши чиқиб, йўқ бўлиб кетди. ТИҲ эса, Толибонга берган байъатида турибди. Лекин, бу ташкилотни, бугунги Хитойга қарши бирорта қуролли ҳаракат қилиши имконияти жуда чеклангандир. Қолаверса, бунга Толибонни ўзи ҳам рухсат бермайди. Улар уйғурларни шу ерда яшаб қолишига рухсат беришлари мумкин. Хитойга бермасликлари мумкин. Лекин, Афғонистон ҳудудида туриб, Хитойга қарши уруш қилишига йўл бермасалар керак. Бу дегани, Хитой ва Афғонистон орасида уруш бошланди деганидир. Бу урушни Толибонга кераги йўқ. Бу Ҳаракатни Афғонистон ҳудудида туриб, Хитойга қарши уруш бошлашини таъқиқлаш, толибоннинг ҳаққидир. Улар уйғурларга бошпана беришган. Хитойга қарши урушда, кўмак беришга келишилмаган. Толибон ўз ҳудудини тозалашни мақсад қилиб курашди. Бунга эришди ҳам. У ўзидан бошпана сўраганларга бошпана бераяпди. Талаб қилиб келганга қайтариб юбормаяпди. Шунинг ўзи, жуда улкан ишдир. Лекин, бу қоиб келган гуруҳларга қўшилиб, уларнинг юртига қарши урушлар қилиши, Толибон вазифасига кирмайди. Шаръан у бунга масъул ҳам эмас. Валлоҳу аълам.

Саҳвий


13. 04. 2023
42 views09:11
Ochish/sharhlash
2023-04-11 01:47:52 776 Савол:
Ассаламу алайкум ва рохматуллохи ва барокатух
Таксир саломатмисиз
Манда саволларга бераётган жавобларингиздан тула коникиш хосил буляпти, алхамдуллилах
Битта саволим бор эди
Бева аёлни, 2чи турмушига чиккадиган вактда валийи булиши шартми? Ёки, шарт эмасми? Агар валийи шарт булиб,валийсиз никох укитиб яшаб юрган булса, кандай йул тутиши лозим? Бошкатдан никох укитиши керакми?
Жавоб: Валекум ассалом ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳу
Бева аёлга ва эрдан қайтган аёлга волийси розилиги шарт қилинмаган. Лекин, никоҳ ўқиганда камида иккита эркак ва ёки бир эркак ва иккита аёл гувоҳ бўлиши шартдир. Аёлнинг ўзининг розилиги кифоядир. Агар шунақа никоҳ бўлган бўлса, ва у аёл шу билан оила қуриб яшаб юрган бўлса, унга қайта никоҳ ўқишга ҳожат йўқ. Валлоҳу аълам. Лекин, никоҳ шарти, одамларга эълон қилиб қўймоқликдир. Яширинча оила қуриб юриши тўғримас. Никоҳ бу ҳалол ва буни яширишга ҳожат йўқ. Бокира бўлмаса, волийси розилиги шарт қилинмайди. Валлоҳу аълам.
Саҳвий
10. 04. 2023
28 views22:47
Ochish/sharhlash
2023-04-11 01:47:37 القسم الثالث: بدعة، لا يجوز، وليس بشرك، وليس مشروعًا، بل هو بدعة، وهو التوسل بحق فلان، أو جاه فلان، أو بجاه النبي، أو بجاه فلان، أو حق الأنبياء، هذا هو المنكر، وهذا بدعة، ومن وسائل الشرك.
Васила уч хил бўлади.
Жоиз бўлган қисми шуки, у Аллоҳга тавҳиди билан, имон билан ва амали солиҳ билан ва Исмои сифоти билан васила қилишликдир.
Иккинчиси ширк ҳисобланадиган василадир.
Бу Аллоҳга ўликлар билан васила қилиш ва ўликларга назр қилиш ва уларга атаб қурбонлик қилиш ва бутлар билан ва руҳонийлар билан ва ёки жинлар билан васила қилишликдир. Булар ширк бўлган василадир.
Учинчи қисми, бидъат василадир. Бу ширк эмас ва лекин, шаръий ҳам эмас, бу бидъатдир. Фалончи ҳаққи ҳурмати деб васила қилиш шундандир. Наби ҳурмати ва фалончи ҳурмати ва пайғамбарлар ҳурмати учун дейиш, шу бидъат васила турларидандир.
، فالتوسل إليه بتوحيده، والإخلاص له، وإقام الصلاة، وإيتاء الزكاة، وصوم رمضان، وحج البيت، هذا أمر لازم، وفريضة في الحجة الأولى من العمر، وكذلك التوسل إليه بترك المعاصي، أمر لازم، فريضة.
والتوسل إليه بالنوافل مثل صلاة النافلة، وصوم النافلة، وصدقة النافلة، والإكثار من ذكر الله أيضًا مستحب، وقربة، وطاعة، وذلك جعله الله من أسباب دخول الجنة، والنجاة من النار.
أما الوسيلة الأخرى التي لا تجوز: فهي التوسل إليه بدعاء الأموات، والاستغاثة بالأموات، فهذه الوسيلة شركية، يسميها المشركون: وسيلة، وهي شرك أكبر،
Аллоҳга тавҳид билан васила қил. (Яқинлик ҳосил қил) Ўзигагина ихлос қилиб, қасила қил. Намоз ўқиб, закот бериб, рамазонда рўза тутиб, Ҳаж қилиб, васила қил. Мана шулар лозим бўлган ва фарз бўлган васила турларидир. Нафл намозлар ва нафл рўзалар ва нафл садақалар билан васила қил. Ва Аллоҳни зикрини кўп қил. Мана шулар қурбат ва тоатдир. Мана шуларни Аллоҳ жаннатга киришга ва дўзахдан нажот топишга сабаб қилди.
Лекин, жоиз бўлмаган васила борки, бу ўликларга дуо қилишлик, зликлардан ёрдам сўрашлик булар ширк василасидир. Мушриклар қилган василадир. Бу ширки акбардир.
Пайғамбарларга ва авлиёларга ва солиҳ кишиларга ибодат қилиш ширкдир. Ва улардан ёрдам сўрашлик ҳам ширкдир. Ва уларни васила қилишлик, бидъат амалдир ва жоиз эмасдир. Муҳаммад алайҳиссалом ҳурмати ва фалончи ҳурмати деб, дуо қилиш бидъатдир. Бундай деб дуо қилишга далил йўқ.
وهناك نوع ثانٍ من الوسيلة الممنوعة: هو التوسل بجاه فلان وحق فلان، هذه الوسيلة وسيلة ممنوعة، لكنها ليست شركًا أكبر، بل هي من وسائل الشرك، كأن يقول: اللهم إني أسألك بجاه محمد، أو بجاه فلان، أو بحق أنبيائك، هذا لا يجوز، هذه بدعة ليس عليها دليل، الله يقول: وَلِلَّهِ الأَسْمَاءُ الْحُسْنَى فَادْعُوهُ بِهَا [الأعراف:180]، يدعى بأسمائه وصفاته.
Аллоҳу таолонинг исму сифатлари билан дуо қилиш керак. Аллоҳ шунга буюрган. Барча гўзал исмлар Аллоҳникидир. Бас, Унга шу билан дуо қил. Аъроф сураси 180 оят.
Шу оятга кўра, Аллоҳнинг исму сифатларини васила қилиб, дуо қилиш жоиздир. Валлоҳу аълам.
Саҳвий
10. 04. 2023
23 views22:47
Ochish/sharhlash
2023-04-11 01:47:37 775 Савол:
Qalbimda Qur'on
Устоз васила мадад сўрашлик хақида фикризи билмоқчиман. Далиллар ила жавоб берсангиз.


Жавоб:
Васила қилиш дегани, банда Аллоҳдан бир нарсани сўраганида, бирор нарсани васила қилиб сўрашга айтилади. Яъни, ўртага қўйиб, сўрашга айтилади. Бу масалада, уламолар василани жоиз бўлган турларини баён қилишган. Ва жоиз бўлмаган турларини ҳам баён қилишган.
Аллоҳу таоло қуръонда мўминларга шундай деб буюради:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اتَّقُوا اللَّهَ وَابْتَغُوا إِلَيْهِ الْوَسِيلَةَ
Эй, имон келтирганлар! Аллоҳдан қўрқингиз ва Унга васила излангиз”
Моида сураси, 35 оят
Бу оятни тафсирида уламолар шундай дейишган.
وابتغوا إليه الوسيلة "، يقول: واطلبوا القربة إليه بالعمل بما يرضيه
Табарий айтади: Унга васила излангиз, дегани, Унга яқин бўлишга У Зот рози бўладиган амалларни қилиб, йўл излангиз. Деганидир.
عن أبي وائل: " وابتغوا إليه الوسيلة "، قال: القربة في الأعمال
Абу Воил айтади: Унга васила излангиз, дегани, Унга яқин бўладиган амалларни қилинг, деганидир.
عن قتادة قوله: " وابتغوا إليه الوسيلة "، أي: تقربوا إليه بطاعته والعملِ بما يرضيه.
Қатода айтади: Унга васила излангиз, дегани, Унга тоат билан яқин бўлинг ва У Зот рози бўладиган амалларни қилинг. деганидир.
Бу оятлардан биламизки, яхши амалларни васила қилиб дуо қилиш жоиздир. Ҳадисларда ҳам, бунга мисоллар келади. Бухорий ва мУслим ривоят қилган саҳиҳ ҳадисда ғорга қамалиб қолган уч киши ҳақида ҳикоя қилинади. Улар ғорда ўтирганларида, ўзлари қилган, намоз, рўза, Ҳаж ва садақа каби, яхши амалларни васила қилиб, дуо қилдилар. Шу билан дуолари ижобат бўлди ва тош очилиб, ғордан чиқиб кетдилар. Бу ҳадисни далил қилиб, уламолар яхши амалларни васила қилиш жоиз дейишган.
خَرَجَ ثَلاثَةُ نَفَرٍ يَمْشُونَ فأصابَهُمُ المَطَرُ، فَدَخَلُوا في غارٍ في جَبَلٍ، فانْحَطَّتْ عليهم صَخْرَةٌ، قالَ: فقالَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ: ادْعُوا اللَّهَ بأَفْضَلِ عَمَلٍ عَمِلْتُمُوهُ، فقالَ أحَدُهُمْ: اللَّهُمَّ إنِّي كانَ لي أبَوانِ شيخانِ كَبِيرانِ، فَكُنْتُ أخْرُجُ فأرْعَى، ثُمَّ أجِيءُ فأحْلُبُ فأجِيءُ بالحِلابِ، فَآتي به أبَوَيَّ فَيَشْرَبانِ، ثُمَّ أسْقِي الصِّبْيَةَ وأَهْلِي وامْرَأَتِي، فاحْتَبَسْتُ لَيْلَةً، فَجِئْتُ فإذا هُما نائِمانِ، قالَ: فَكَرِهْتُ أنْ أُوقِظَهُما، والصِّبْيَةُ يَتَضاغَوْنَ عِنْدَ رِجْلَيَّ، فَلَمْ يَزَلْ ذلكَ دَأْبِي ودَأْبَهُما، حتَّى طَلَعَ الفَجْرُ، اللَّهُمَّ إنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أنِّي فَعَلْتُ ذلكَ ابْتِغاءَ وجْهِكَ، فافْرُجْ عَنَّا فُرْجَةً نَرَى مِنْها السَّماءَ، قالَ: فَفُرِجَ عنْهمْ، وقالَ الآخَرُ: اللَّهُمَّ إنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أنِّي كُنْتُ أُحِبُّ امْرَأَةً مِن بَناتِ عَمِّي كَأَشَدِّ ما يُحِبُّ الرَّجُلُ النِّساءَ، فقالَتْ: لا تَنالُ ذلكَ مِنْها حتَّى تُعْطِيَها مِئَةَ دِينارٍ، فَسَعَيْتُ فيها حتَّى جَمَعْتُها، فَلَمَّا قَعَدْتُ بيْنَ رِجْلَيْها قالَتْ: اتَّقِ اللَّهَ ولا تَفُضَّ الخاتَمَ إلَّا بحَقِّهِ، فَقُمْتُ وتَرَكْتُها، فإنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أنِّي فَعَلْتُ ذلكَ ابْتِغاءَ وجْهِكَ، فافْرُجْ عَنَّا فُرْجَةً، قالَ: فَفَرَجَ عنْهمُ الثُّلُثَيْنِ، وقالَ الآخَرُ: اللَّهُمَّ إنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أنِّي اسْتَأْجَرْتُ أجِيرًا بفَرَقٍ مِن ذُرَةٍ فأعْطَيْتُهُ، وأَبَى ذاكَ أنْ يَأْخُذَ، فَعَمَدْتُ إلى ذلكَ الفَرَقِ فَزَرَعْتُهُ، حتَّى اشْتَرَيْتُ منه بَقَرًا وراعِيها، ثُمَّ جاءَ فقالَ: يا عَبْدَ اللَّهِ أعْطِنِي حَقِّي، فَقُلتُ: انْطَلِقْ إلى تِلكَ البَقَرِ وراعِيها فإنَّها لَكَ، فقالَ: أتَسْتَهْزِئُ بي؟ قالَ: فَقُلتُ: ما أسْتَهْزِئُ بكَ ولَكِنَّها لَكَ، اللَّهُمَّ إنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أنِّي فَعَلْتُ ذلكَ ابْتِغاءَ وجْهِكَ، فافْرُجْ عَنَّا فَكُشِفَ عنْهمْ.
الراوي : عبدالله بن عمر | المحدث : البخاري | المصدر : صحيح البخاري | الصفحة أو الرقم : 2215 | خلاصة حكم المحدث : [صحيح] | التخريج : أخرجه مسلم (2743)
Лекин, ўлган одамларни ва авлиёларни ва шунга ўхшаш нарсаларни васила қилишликдан қайтаришган.
Ибн Боз раҳимуҳуллоҳ айтади:
وبهذا يتضح أن الوسيلة ثلاثة أقسام:
قسم مشروع: وهو التوسل إلى الله بتوحيده، والإيمان به، والأعمال الصالحات، وبأسمائه وصفاته.
وقسم شرك: وهو التوسل إلى الله بدعاء الأموات، والاستغاثة بالأموات، والنذر لهم، والذبح لهم، أو التوسل بالأصنام، أو بالأشجار، والأحجار، أو بالجن، فهذا شرك أكبر.
17 views22:47
Ochish/sharhlash
2023-04-11 01:47:17 774 Савол:
Assalomu alaykum
Masjidlarda kabani surati chizsa buladimi
Жавоб: Валекум ассалом ва раҳматуллоҳи ва баракотуҳу
Аллома Абдуллоҳ ибн Ақил айтади:
قال العلامة عبد الله بن عقيل
هو استنكار الصلاة على السجادة التي فيها نقوش وتصاوير؛ لنهيه صلى الله عليه وسلم عن ذلك في حديث عائشة: أن النبي صلى الله عليه وسلم صلى في خميصة لها أعلام، فنظر إلى أعلامها نظرة، فلما انصرف قال: "اذهبوا بخميصتي هذه إلى أبي جهم؛ وأتوني بأَنْبِجانيَّةِ أبي جهم، فإنها أَلهتني آنفا عن صلاتي" . قال العلماء: فيستدل بهذا الحديث على كراهة الصلاة على المفارش والسجاجيد المنقوشة، وكراهة نقش المساجد، وكراهية ما يشغل عن الصلاة من النقوش ونحوها، مما يشغل قلب المصلي. انتهى.
Жойнамозда расмлар ва нақшлар бўлса, унда намоз ўқишлик дурустмасдир. Бунга далил Оиша разияллоҳу анҳо ривоят қилган ҳадисдир.
Пайғамбар алайҳиссалом рангли кийимда намоз ўқидилар. У Зот суратига назар солдилар. Намозни тугатгач, кийимни ечиб, «Буни Абу Жаҳмга олиб бориб беринглар ва менга уни Анбижонийясини олиб келинглар. (Бу жундан тўқилган кийим бўлиб, унда расмлар йўқ эди) Бу кийим мени намоздан чалғитди дедилар.
Уламолар бу ҳадисни нақшлик жойнамозда намоз ўқишлик макруҳлигига ва масжидни нақш қилишлик макруҳлигига далил дейишади. Одамни қалбини намоздан чалғитувчи, ҳамма нарсани макруҳлигига далил дейишади.
Лекин, Каъбани сурати солинган жойнамозда намоз ўқишлик жоиздир. Уни оёқ билан босишликни зарари йўқ. (Лекин, суратсиз нарсада ўқишлик афзалдир. ) Валлоҳу аълам.
Хулоса: Демак, масжидда ва ёки, жойнамозда суратлар ва нақшлар бўлиши ва улар намозхонни хаёлини чалғитадиган бўлса, бу макруҳдир. Буни қилмаган афзалдир. Лекин, умумиятла буни зарари йўқ дейишган. Асосийси, намозхон одам, намозда чалғимаслиги муҳимдир. Валлоҳу аълам.
Саҳвий
10. 04. 2023
15 views22:47
Ochish/sharhlash