Get Mystery Box with random crypto!

Markaziy Osiyo

Telegram kanalining logotibi centerasiastudy — Markaziy Osiyo
Kanal manzili: @centerasiastudy
Toifalar: Siyosat , Yangiliklar
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 15.48K
Kanalning ta’rifi

Канал - жаҳон сиёсати, тарих ва халқаро алоқалар бўйича сизга ҳамрох. Баъзида янгиликларга шарҳ берилади.
Мурожаат учун - @markazga_murojaat_bot

Ratings & Reviews

3.50

2 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

1

4 stars

0

3 stars

0

2 stars

1

1 stars

0


Oxirgi xabar 12

2023-05-12 12:20:35
Markaziy Osiyoda zamonaviy maʼnodagi ilk oliy oʻquv yurti Turkiston ASSR Xalq komissarlar kengashi buyrug'i bilan 1918 yilning 16 martida tashkil etilgan Turkiston xalq universitetidir. Ammo bu universitet faqar rus tilida maʼlumot olgan kishilarni oʻqitishga yoʻnaltirilgan boʻlib, oʻlkaning haqiqiy egalariga oliy maʼlumot berish koʻzda tutilmagan. Millatning fikriy rivojida zamonaviy universitetlarning g‘oyat ulkan oʻrin tutishini anglagan Munavvarqori yetakchiligidagi ziyolidar tashabbusi va saxovatli kishilarning koʻmagi bilan 1918 yil 12 mayda Xalq dorilfununining tashkil etilishi ulkan voqeaga aylangan. Xalq dorilfununi tashkil etilganda, uning qoshida adabiyot-falsafa, ijtimoiy-iqtisodiy, tabiiy-matematik, qishloq xoʻjaligi, texnika singari 5 fakultet faoliyat koʻrsatgan.
Xalq dorilfununi 1920 yildan Turkiston davlat universiteti, 1923 yildan Oʻrta Osiyo davlat universiteti (SAGU), 1960 yildan Toshkent davlat universiteti, 2001 yildan Oʻzbekiston Milliy universiteti tarzida atalgan.

Markaziy Osiyo
6.5K viewsedited  09:20
Ochish/sharhlash
2023-05-12 12:18:08
#OʻzMU_105_yoshda

Mirzo Ulug‘bek nomidagi O‘zbekiston milliy universitetining 105 yilligi munosabati bilan poytaxtimizdagi “Intercontinental Tashkent” mehmonxonasida “O‘zbekiston milliy universitetining ilm-fan rivoji va jamiyat taraqqiyotida tutgan o‘rni” mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya bo‘lib o‘tdi.

Markaziy Osiyo | Library | Science
4.3K views09:18
Ochish/sharhlash
2023-05-12 11:25:34
Болгар соябони

«Болгар соябони» дейилса, инсонни заҳарловчи қурол тушунилади. Мазкур ибора пайдо бўлишига 1978 йилда КГБ томонидан коммунистик тузумга мухолиф ҳолда Ғарб давлатларидан бошпана олиб яшаб юрган Владимир Костов ва Георгий Марковнинг айнан соябон билан ниқобланган махсус қурол ёрдамида заҳарланиши сабаб бўлган.

Markaziy Osiyo | Library | Science
4.7K viewsedited  08:25
Ochish/sharhlash
2023-05-12 06:25:16
Афғонистоннинг Нуристон вилоятида маҳаллий ёшлар айиқни тутиб олди

Айиқ ўрмондан сув омбори қирғоғига чиққан, у ерда яраланган ва маҳаллий ёшлар томонидан ушланган. Суратга кўра, бу Ҳимолай айиғи бўлиб, бундай турлар йўқолиб кетиш хавфи остидадир.

Маълумот ўрнида, ёш афғонлар айиқга зарар етказмаган.

каналга уланиш
@centerasiastudy
5.6K viewsedited  03:25
Ochish/sharhlash
2023-05-11 21:26:14
Теҳрон конференцияси (1943) — Иккинчи жаҳон уруши давридаги 3 иттифоқчи давлат раҳбарларининг конференцияси.

СССР (И.В. Сталин), АҚШ (Ф. Рузвелт) ва Буюк Британия (У. Черчилл) қатнашган. 28 ноябр — 1 декабрьда Техрон (Эрон)да бўлган. Германияга қарши урушда биргаликда ҳаракат қилиш ва 3 давлатнинг урушдан кейинги ҳамкорлик алоқалари ҳақида Декларациялар ҳамда 1944 й. 1 майидан кечиктирмасдан Европада 2 фронт очиш, Полшанинг урушдан кейинги чегаралари ҳақида ва бошқа қарорлар қабул қилинган. СССР делегацияси иттифоқчилар истакларини инобатга олиб, Германия армияси тормор этилгандан сўнг , Японияга қарши уруш эълон қилишга ваъда берган.

Видео

каналга уланиш
@centerasiastudy
5.3K views18:26
Ochish/sharhlash
2023-05-11 21:25:55
Markaziy Osiyo davlatlarining istiqbolli kadrlari...

@centerasiastudy
5.0K viewsedited  18:25
Ochish/sharhlash
2023-05-04 15:55:36
Тоқаев Раҳмонни “Олтин Қирон” (“Олтин бургут”) ордени билан тақдирлабди.

Бу Қозоғистоннинг энг олий давлат мукофоти ҳисобланади.

Раҳмон икки давлат ўртасидаги дўстлик ва ҳамкорликни мустаҳкамлашга қўшган алоҳида ҳиссаси учун тақдирланган.

| Markaziy Osiyo | Library | Science |
1.8K viewsedited  12:55
Ochish/sharhlash
2023-05-04 15:34:39
Тарихий хужжат-Америка Қўшма Штатлари 1867-йилда Россия империясидан Аляска ярим оролини сотиб олади. Бу $ 7235000 лик чек айнан ўша Аляска учун тўланган чекдир.

Маълумот ўрнида, Аляскани Россия империяси АҚШ хукуматига ялиниб сотгани хақида шу ерда тўлиқ ўқишингиз мумкин.

| Markaziy Osiyo | Library | Science |
2.3K viewsedited  12:34
Ochish/sharhlash
2023-05-04 15:33:16 #деградация #табиат #пасткашлик #рақобатбардошлик

Павиан маймунлар жамоасида тўдабошини аниқлаш учун кураш кетади. Энг кучли ва абжир павиан тўда сардори бўлади. Кейин энг қизиғи бошланади - у ўз тўдасини АТАЙЛАБ озуқа кам бўлган майдон ("делянка")ларга, емиш топиш учун кун бўйи овора бўлинадиган тақир жойларга бошлаб боради.

Чунки озуқа мўл ва осон топиладиган жойларда вояга етаётган эркак павианлар тез куч йиғади ва эрта-индин тўдабошига майдон ўқийди ("вызов ташлайди"). Тўдабоши ўзининг ҳокимияти узоқроқ давом этиши учун, тўдасини ярим оч ҳолатда, тўдадаги эркак маймунларни кучсиз, рақобатнимжон ҳолатда ушлайди.

...:::===:::...

Бундай "павианча" пасткашлик ҳаётимизда тўлиб ётибди:

Бошқалардан аввалроқ оёққа туриб олган давлат(лар), ўсиб-ривожланиб келаётган кучсизроқ давлатларни имкон қадар қолоқ, қарам, суст ҳолатда ушлашга интилади. Бунинг учун масалан, "энг яхши бошқарув модели (иқтисодий модел, илмий парадигмалар, маданий қолиплар) бизда, бошқалар ҳам бизнинг андоза бўйича ўсиши керак", деб, деструктив инструментларни мажбурлаб тиқиштиришгача боришади.

Ҳарбий салоҳиятга эга бўлиб олган давлатлар, бошқаларни имкон қадар ҳарбий-техник қолоқ ва қарам ҳолда ушлашга интилади, мабодо уриниб-чираниб бирор прогрессив қурол ясаб чиқариб қолса, "минтақадаги кучлар баланси бузилади-ку", деб жар солиб бўлсаям босим беради, шундан ҳам маҳрум қилишга ёки ўғирлашга ҳаракат қилади.

Бирор мамлакатдаги доминант бўлиб олган ижтимоий гуруҳ (қабила, сиёсий партия) бошқа гуруҳларни имкон қадар заиф, ташаббуссиз, салоҳиятли лидерларсиз ушлаб туришга интилади.

Гигант бўлиб олган корпорациялар потенциал рақобатчиларини стартаплик пайтидаёқ сотиб олиб консервация қилишади, блокловчи патентлар ёрдамида технологик нишасига ҳеч кимни киритмасликка уринади, энг илғор ноёб мутахассисларни катта пулга ишга ёллаб шунчаки бекор қолдиришади (рақобатчиларга ишлаб қўймаса бўлди), рақобатчилари молиявий заифроқ ҳолатда бўлса технологиясини безбетларча ўғирлаб ҳам ишлатишади (гигантларни судга бериш учун ҳам гигант сумма керак.)

Бобом замонида диссертация ёқлаб олган "ёшулли" илмий раҳбарлар, ўсиб келаётган иқтидорли ёш илмий ходим ва кадрларни "чўктиради", атайлаб мусор мавзуларни тавсия қилади, илмий ишини резинка қилиб чўзади, мабодо ёриб чиқса ҳам "менинг қанотим остида бўлсин", деб ўзига максимал ипсиз боғлайди, жуда бўлмаса тайёр ошига тумшуғини тиқади. ("Муҳиддин Жабборович" синдромининг жонли гувоҳи бўлгандим, қаттиқ таъсир қилган эди.)

Нуфузли хориж универларини битириб, "Ватанимни ривожлантираман", деб келган кучли кадрларни 3-4-даражали лавозимларга тиқишади, пашша қўриб занглашга мажбур қилишади, атайлаб потенциалидан фойдаланишмайди (текин эшак қилиб миниб олиш бундан мустасно).

Заиф, рақобатга чидамсиз коллектив (илмий, ижодий, педагогик жамоа)га кучли кадр келиб қўшилиб қолса, аввало уни "беминнат эшшак" қилиб, "ўлигини ташлашга" уринишади. Бунга кўнмаса, нима қилиб бўлсаям "борт" беришга, иғво қилиб ҳайдатишга, ишидан бездиришга, ўзига бўлган ишончини ўлдиришга ёки ўзлари каби деградацияга олиб келишга уринишади. (Афсуски, бундай ҳолатлар баъзи мадрасалар ва баъзи расмий диний муассасаларда ҳам учраб туради.)

Корхонада бир тиришқоқ, закий ходим бўлса, кўпинча раҳбар (ёки устоз)лар уни ўзига қулай даражадан юқорироққа ўстирмасликка, янги нарса ўргатмасликка уринади. Меҳнат бозоридаги унга бўлган талабни билдирмаслик учун максимал юклама беради, бўш вақтини қолдирмайди, маъносиз юмушлар билан бўлсаям ўралаштиради ва ҳк.

Бир таниш айтаяпти: "Чорсуда чархчи яҳудий чол бор. Иши тоза, зўр чархлайди. Клиент очеред. Нормал соққа қилаяпти. Ўғлимни шогирд берсам ўргатасанми, десам кўнмади. Ўзимга конкурент чиқаришни хоҳламайман, деди."

Яна бир таниш: "Фалон давлатга пистон нарса экспорт қилмоқчи эдик. У ернинг бозорини асосан фалон миллатдагилар эгаллаган экан. Бизни эшитиб ҳайрон бўлаяпти. Нима бор сенларга бу бозорда деяпти. Биз кириб бўлганмизку, биз таъминлаб турибмизку, сенлар тиқилма, деяпти. Худди боғлаб бериб қўйилгандек муомала қилаяпти. Карвон кўпку десак тушунишни хоҳламайди."

давоми
1.8K views12:33
Ochish/sharhlash
2023-05-04 09:43:51
Абдулла акадан яхши фикрлар.

| Markaziy Osiyo | Library | Science |
6.4K viewsedited  06:43
Ochish/sharhlash