Get Mystery Box with random crypto!

Islom.uz

Kanal manzili: @islomuz
Toifalar: Din
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 135.30K
Kanalning ta’rifi

Канал расмий сайти:
islom.uz
islom.uz каналлари:
@Savollar_kanal
@Fiqh_Uz_kanal
@HilolNashr
@Quranuz_kanali
@wwwIslamUz
@Arabicuz
@BintuSodiq
@Siyrat_uz
@Muslimaatuz
@Hadisislomuz
©Каналдан маълумот олинганда манба кўрсатилиши шарт!!!

Ratings & Reviews

3.00

2 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

0

4 stars

0

3 stars

2

2 stars

0

1 stars

0


Oxirgi xabar 11

2024-04-26 07:02:01
Naba' surasi bilan qisqacha tanishuv

Yaqinlaringizga ham ulashing!

@islomuz
22.1K views04:02
Ochish/sharhlash
2024-04-25 18:03:01
Умар розияллоҳу анҳунинг ҳижратлари

Мадинага
ҳижрат қилиш бошланди. Мусулмонлар бирин-кетин ҳижрат қила бошладилар.

Ҳамма мушриклардан қўрқиб, яширинча ҳижрат қилди. Фақат бир киши, яъни Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳугина ошкора ҳижрат қилдилар. У киши ҳижрат қилишга қарор қилганларидан сўнг кийимларини кийиб, қуролларини тақиб, бемалол Байтуллоҳни етти марта айланиб, тавоф қилдилар. Мақоми Иброҳимда икки ракъат намоз ўқидилар. Сўнг: «Ким онасини азадор, хотинини тул, боласини етим қолдирмоқчи бўлса, менга манави водийнинг ортида учрашсин. Мен ҳижрат қилмоқчиман!» дедилар.

Ҳеч ким чурқ эта олмади.

Тўлиқ ўқиш: https://islom.uz/maqola/22083

@islomuz
25.3K views15:03
Ochish/sharhlash
2024-04-25 16:06:56
Xorijdagi noxushliklar: Buzuq ishlar

Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rohimahulloh

@islomuz
22.4K views13:06
Ochish/sharhlash
2024-04-25 14:32:15
#maʼlumot

Rossiyadagi kitobxonlar diqqatiga!

Rossiyadagi Sankt-Peterburg va Moskva shaharlaridagi hamkor doʻkonlarimiz onlayn savdoga o'tdi.

Endilikda wildberries.ru sahifasidan kitoblarga buyurtma berishingiz mumkin. Kitoblar manzilingizga yetkazib beriladi.

@hilolnashr
21.0K views11:32
Ochish/sharhlash
2024-04-25 13:48:33
Мадина шаҳрида «Умра ва зиёрат» халқаро форуми ўтказилди

Саудия Арабистони Подшоҳлиги Мадина шаҳрида Қирол Салмон анжуманлар марказида биринчи «Умра ва зиёрат» халқаро форуми бўлиб ўтди. Бу ҳақда spa.gov.sa манбасига таяниб, uza.uz ахборот агентлиги хабар берди. Тадбирда дунёнинг 100 дан зиёд мамлакатларидан келган делегациялар, жумладан, 300 дан ортиқ умра хизматини ташкил этувчи сайёҳлик агентликлари, меҳмонхона, озиқ-овқат ва авиакомпаниялар вакиллари иштирок этди.

Шунингдек, форум ишида Ўзбекистон Бош консулхона ходимлари ҳам қатнашди.

Саудия Арабистони Ҳаж ва Умра вазирлиги томонидан ташкил этилган анжумандан мақсад «Vision 2030» дастурини ҳаётга тадбиқ этиш доирасида Макка ва Мадинага ташриф буюрувчи зиёратчилар ва сайёҳлар учун янада кенг қулайликлар ва шарт-шароитларни яратишдан иборат.

Форум доирасида туризм индустриясини ривожлантириш, хорижий меҳмонларни қабул қилишда яратилган шарт-шароитлар, қулай виза тизими, сайёҳлик йўналишларини диверсификация қилиш, сайёҳлар хавфсизлигини таъминлаш ва бошқа мавзуларда тақдимотлар ўтказилди.

https://islom.uz/maqola/22082

@islomuz
21.9K views10:48
Ochish/sharhlash
2024-04-24 19:02:09 Janoza va mayyitni yuvish haqidagi boblar 1-qism | Fiqh saboqlari

Hidoya 89-son

Quduriy rahmatullohi alayh aytadi: «Agar imom bo‘lsa, bomdod, shom va xuftonning avvalgi ikki rakatida qiroatni jahriy (tovush chiqarib) o‘qiydi va qolgan ikki rakatida qiroatni maxfiy qiladi». Bu hukm mutavoris bo‘lgan hadisga ko‘radir.

Agar yolg‘iz namoz o‘quvchi bo‘lsa, u ixtiyoriydir, xohlasa o‘zi eshitadigan darajada tovush chiqarib o‘qiydi. Chunki u o‘ziga o‘zi imomdir. Agar xohlasa maxfiy qiroat qiladi. Chunki uning orqasida uni eshitadigan kishi yo‘q.

Izoh: Mutavoris — lug‘atdagi maʼnosi «meros bo‘lib kelayotgan». Bu yerda hadislarning Payg‘ambarimiz sollallohu alayhi vasallamdan sahobalarga, ulardan tobeʼinlarga, ulardan keyingi avlodlarga meros bo‘lib naql qilib kelinayotganligiga ishora bor.

Muallif: Burhoniddin Marg'inoniy

Ustoz: A'zamjon domla Qambarov

Hidoya sharh bidoyatil-mubtadi



Premyera

@islomuz
14.3K views16:02
Ochish/sharhlash
2024-04-24 18:02:43
Тошкент ислом институтида халқаро илмий конференция ўтказилди

Бугун, 23 апрель куни Имом Бухорий номидаги Тошкент ислом институтида «Ислом дини асл манбаларини талқин қилишдаги ёндашувлар: муаммо ва ечимлар» мавзусида халқаро илмий-амалий конференция бошланди.

Конференция Қуръони Карим тиловати билан бошланди. Тиловатни ТИИ ўқитувчиси Абдулбосит қори Қобилов қилиб берди, сўнгра конференция ишига муваффақият сўраб дуо қилинди.

Конференцияни Ўзбекистон мусулмонлари идораси раиси ўринбосари, Тошкент ислом институти ректори, профессор Муҳаммадолим Муҳаммадсиддиқов кириш сўзи билан очиб берди.

Тўлиқ ўқиш: https://islom.uz/maqola/22081

@islomuz
15.9K views15:02
Ochish/sharhlash
2024-04-24 16:04:04
Xorijdagi noxushliklar: Buzg‘unchi toifalar

Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf rohimahulloh

@islomuz
15.9K views13:04
Ochish/sharhlash
2024-04-24 13:54:50
Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф: «Ислом – илм демакдир»

— Муфтий ҳазратлари! Ўзингизга аён, ҳозир шундай бир пайтда яшаяпмизки, ҳаётимизда йиғилиб қолган кўплаб чигил ва мавҳум муаммолар хусусида рўй-рост, ошкора гапиришни, халқимизнинг ўтмишдаги ҳаётига, умуман, тарихга муносабатимизни ўзгартиришни даврнинг ўзи тақозо этаётир. Масалан, кенг омма учун ҳозиргача ноаниқ қолиб келаётган шундай муаммолардан бири – диннинг илмга муносабати масаласидир. Шу мавзуда Сизга ўзимни кўпдан ўйлантириб юрган бир қанча саволлар билан мурожаат қилмоқчи эдим. Ўйлайманки, улар кўп сонли журналхонларимизни ҳам қизиқтиради.


— Бисмиллаҳир роҳманир роҳим! Аввало, «Фан ва турмуш» журналхонларини биринчи диний суҳбат муносабати ила чин қалбдан табрик этишга ижозат бергайсиз. Ўйлаймизки, бу суҳбат келгусидаги шу хил чиқишларнинг дебочаси, холос.

Тўлиқ ўқиш: https://islom.uz/maqola/22077

@islomuz
18.4K viewsedited  10:54
Ochish/sharhlash
2024-04-24 10:33:17
Танамиздаги икки денгиз

«Аллоҳ сизни оналарингиз қорнидан ҳеч нарса билмайдиган ҳолингизда чиқарди. Ва сизга қулоқ, кўзлар ва дилларни берди. Шоядки, шукр қилсангиз»
(Наҳл сураси, 78-оят).

Курраи заминда икки турли денгиз бор: бири – чучук сувли, иккинчиси – шўр сувли. Уммонлар остидаги бу денгизлар ёнма-ён оқади, аммо суви бир-бирига қўшилмайди. Олимлар шўр ва чучук сувли денгизларнинг ўртасида қандайдир кўз илғамас парда-тўсиқ мавжудлигини яқиндагина кашф этишди.

Инсон танасида ҳам икки денгиз бор. Бири – кўз ёши, шўр. Иккинчиси – кўз қорачиғи суви, у эса чучук. Булар ҳам ёнма-ён, бир жойда. Лекин улар ҳам бир-бирига қўшилиб, аралашиб кетмайди. Хожа Бектош Валийнинг «Мақолот»ида келтирилишича, кўзнинг асли ёғ бўлиб, тузга муҳтождир. Агар кўз ёши шўр бўлмаса, кўз ҳидланиб кетарди. Кўз қорачиғининг суви чучук бўлмаса, кўз кўрмас эди…

Кўзлар бир дақиқа ичида ўн-йигирма марталаб киприк қоқади ва бу билан доимий намланиб туради. Киприк қоқишнинг бир йиллик саноғи олти-саккиз миллионга тенг. Демак, кўз ўзидан суюқлик (ёш) чиқариб, ўзини намлаб, ювиб, поклаб, ҳатто кўзга тушган бегона жисмларни эритиб-йўқотиб туради.

Тўлиқ ўқиш: https://islom.uz/maqola/22076

@islomuz
22.9K viewsedited  07:33
Ochish/sharhlash