Get Mystery Box with random crypto!

⚖️ Право.Uz ⚖️ | All about law

Telegram kanalining logotibi huquqiy_malumotlar_atamalar — ⚖️ Право.Uz ⚖️ | All about law
Telegram kanalining logotibi huquqiy_malumotlar_atamalar — ⚖️ Право.Uz ⚖️ | All about law
Toifalar: Qarzlar, soliqlar va qonunlar
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 444
Kanalning ta’rifi

Xalqaro ommaviy huquq va davlat huquqiy fanlariga qiziqadiganlar uchun kanal.
Talab va takliflar uchun @aloqakanali

Ratings & Reviews

1.50

2 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

0

4 stars

0

3 stars

0

2 stars

1

1 stars

1


Oxirgi xabar

2022-08-27 07:17:23 Eslatma:

18-modda.
O‘zbekiston Respublikasida barcha fuqarolar bir xil huquq va erkinliklarga ega bo‘lib, jinsi, irqi, millati, tili, dini, ijtimoiy kelib chiqishi, e’tiqodi, shaxsi va ijtimoiy mavqeyidan qat’i nazar, qonun oldida tengdirlar.
Imtiyozlar faqat qonun bilan belgilanib qo‘yiladi hamda ijtimoiy adolat prinsiplariga mos bo‘lishi shart.

21-modda.
O‘zbekiston Respublikasining butun hududida yagona fuqarolik o‘rnatiladi.
O‘zbekiston Respublikasining fuqaroligi, unga qanday asoslarda ega bo‘lganlikdan qat’i nazar, hamma uchun tengdir.
Qoraqalpog‘iston Respublikasining fuqarosi ayni vaqtda O‘zbekiston Respublikasining fuqarosi hisoblanadi.
Fuqarolikka ega bo‘lish va uni yo‘qotish asoslari hamda tartibi qonun bilan belgilanadi.

Tushungan tushundi
335 views04:17
Ochish/sharhlash
2022-08-01 17:36:41
«Давлат тили тўғрисида»ги қонунни қайта кўрмаслик бўйича қарор қабул қилинган

Олий Мажлис қонунчилик палатаси «Давлат тили тўғрисида»ги қонуннинг янги таҳририни Қонунчилик палатасининг бундан буёнги кўриб чиқишидан олиб ташлаш бўйича қарор қабул қилган.

https://kun.uz/94999347

Kun.uz расмий канали
814 views14:36
Ochish/sharhlash
2022-07-03 10:34:25 Қорақалпоқ братимдан хат келди, оригинал холатида қуйида ўқиш мумкин:

"Копгина группа чатлар очилиб группа админлари уриш талаб килиб халкни козгамокда

Айрим инсонлар бошка давлат вакиллари билан алока орнатиб улардан йордам сораганини малум килмокда

Бунака каналлар талайгина агар кимдир ейй тинчлик билан болсин деса шу захоти группадан чикариб йуборилади

Менхам кораколпокман аммо копгина орамиздаги кози конга толган инсонлар йоки пул учин йурганлар буни атайин килади хамма группа админлари чет елда,24 соат халкга буйрик берилади айни дамда Кораколпогистонда Интернет йок шундан билса болди буни

Оддий халк четтан туриб бошкарилйабди"

Alimoff: Интернетни ўчириб қўйиш функцияси бизга ёрдам бермайди, буни қачон тушунамиз билмайман. Оддий одамлар информацияни интернетни йўлини топиб, ўша чет элдаги провакатор ғаламислардан информация олганлардан эшитишяпти. Сарафан радиоси ишламоқда. Инфомайдон ўзимизникиларга берилиши керак! Деди деди каби миш мишлар орқали дезинформацияга учраганлар кўп.

@nurbekalimov
1.3K views07:34
Ochish/sharhlash
2022-07-02 09:14:31 Қутқуларга учманг!

Ортиқча эҳтирослар доим кулфат ва уқубатга олиб келган ва бу кутулма бугунги замонавий дунёда ҳам ўзгарган эмас.

Бизга тепадан қаровчилар, ўзини метропол ҳисобловчилар борми? Ҳа, бор! Улар нималар қилиши мумкин?

Тарих ва бугунги хулосаларга суянсак, ҳар нарса. Хусусан фитна, халқлар ўртасига нифоқ солиш, турли провакациялар... Хуллас, кўп нарса.

Бундай пайтда нима қилмоқ керак? Албатта, ўзини таниган халқ пухта ўйлайди, ҳаяжонга берилмайди, провакацияларга учмайди. Парда ортидаги ўйинчини ҳам, асл режани ҳам аниқ пайқайди. Бугун шундай вазият. Қутқуларга учманг, унутмангки, атрофда бизга дўст бўлмаган одамлар, гуруҳлар бор!

@platformauzb
900 views06:14
Ochish/sharhlash
2022-07-01 20:24:30 Ўзбекистон Республикаси ўзининг миллий-давлат ва маъмурий-ҳудудий тузилишини, давлат ҳокимияти ва бошқарув органларининг тизимини белгилайди, ички ва ташқи сиёсатини амалга оширади.
Ўзбекистоннинг давлат чегараси ва ҳудуди дахлсиз ва бўлинмасдир. Буни унутишма.

Ўзбекистон Республикаси Конституцияси 3- модда.
832 views17:24
Ochish/sharhlash
2022-05-27 21:30:33 1-синфга болалар улар етти ёшга тўладиган йилда қабул қилинади

Ўзбекистон Республикаси “Таълим тўғрисида”ги қонуннинг 9-моддасига асосан, умумий ўрта таълим ташкилотларининг биринчи синфига болалар улар етти ёшга тўладиган йилда қабул қилинади.

Келгуси 2022/2023 ўқув йилида 1-синфга чиқадиган болалар 2022 йилнинг 31 декабрига қадар етти ёшга тўладиган бўлиши, яъни 2015 йилнинг 31 декабрь кунига қадар туғилган бўлишлари лозим.

@Huquqiy_malumotlar_atamalar
2.1K views18:30
Ochish/sharhlash
2022-05-20 22:39:45 2022 ЙИЛ ИЮНЬ ОЙИДАН ЖАРИМАЛАР ОШАДИ

Хавфсизлик камарини тақмаслик, 150 000 сўм (125-модда)

Телефондан фойдаланиш,
900 000 сўм (128-1-модда)

Телевизордан фойдаланиш, 300 000 сўм (128-2-модда)

Тезликни ошириш:
1.500 000 сўмдан 5.850 000 сўмдан 10.300 000 сўмгача
16.960 000 сўмдан
28.770 000 сўмгача
(128-3-модда)

Қизил чироқда тўхташ чизиғини босиш 150.000
сўмдан 1.500 000 сўмгача (128-4-модда)

Тўхтаб туриш қоидасини бузиш: 600.000 сўм
(128-6-модда)

Транспортни ҳужжатсиз бошкариш: 300.000 сўм (135-модда)

Суғуртасиз машинани бошқариш: 150.000 сўм (135-1-модда)

Носоз транспортдан фойдаланиш, 900.000 сўмдан
1.500 000 сўмгача (139-модда)

Маст хайдовчига транспортни бериш, 25 баравар
(7 500 000 сўм) - (131-модда
Ҳалқ тилида "01")

Мастликни текширишдан
бош тортиш: 15 баравар
(4 500 000 сўм) (136-модда)

Маст холатда машина хайдаш, 25 баравар ( 7 500 000 сўм) - (131-модда Ҳалқ тилида "01")

Авариядан кейин қочиб кетиш: 30 баравар
(9 000 000 сўм)

Пиёдалар йўлакчасидан
юриш 150 000 сўм (128-модда)

Сигнал ва фара қоидасини бузиш: 300 000 сўм (127-модда)

Ойналарни қорайтириш (рухсатномасиз тонировка )
7 500 000 сўм (126-модда)

Темир йўлдан ўтиш қоидаси бузиш 900 000 сўмдан
1 500 000 сўмгача (130-модда)

Гурух бўлиб харакат қилиш
900 000 сўмдан 1 500 000 сўмгача (129-модда)

Авария холати келтириб чиқариш:
3 000 000 сўм (128-5-модда)

ДАН ходими талабини бажармаслик, 300 000
сўмдан – 3 600 000 сўмгача (194-модда)

Пиёдалар йўл қоидасини бузиши, 100 000 сўм (138-модда)

Асос: Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекс

@Huquqiy_malumotlar_atamalar
3.1K views19:39
Ochish/sharhlash
2022-05-20 18:08:35 Айтишларича, Президент Фармони билан шу йилнинг 1 июнидан бюджет ташкилотлари ходимлари иш ҳақи ва стипендиялар миқдори 12% миқдорида оширилган.
@Huquqiy_malumotlar_atamalar
1.5K views15:08
Ochish/sharhlash
2022-05-14 23:48:29
Паспорт ва правага расмга тушиш вақтида соқолни олишни талаб қилиниши тўғрими?

Ижтимоий тармоқлардаги саҳифаларимизга аъзо бўлинг:

Telegram | YouTube | Facebook
1.7K views20:48
Ochish/sharhlash
2022-05-08 13:45:40 Жабрланувчи ва айбланувчи келишса жиноятчи жазодан қутулиб қолиши мумкинми?

Рўйхат

105-моддасининг биринчи қисмида (қасддан баданга ўртача оғир шикаст етказиш),

106-моддасида (кучли руҳий ҳаяжонланиш ҳолатида қасддан баданга оғир ёки ўртача оғир шикаст етказиш),

107-моддасида (зарурий мудофаа чегарасидан четга чиқиб, қасддан баданга оғир шикаст етказиш),

108-моддасида (ижтимоий хавфли қилмиш содир этган шахсни ушлашнинг зарур чоралари чегарасидан четга чиқиб, баданга қасддан оғир шикаст етказиш),

109-моддасида (қасддан баданга енгил шикаст етказиш),

110-моддасининг биринчи қисмида (қийнаш),

111-моддасида (эҳтиётсизлик орқасида баданга ўртача оғир ёки оғир шикаст етказиш),

113-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмларида (таносил ёки ОИВ касаллиги/ОИТСни тарқатиш),

115-моддасида (аёлни ўз ҳомиласини сунъий равишда туширишга мажбурлаш),

116-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмларида (касб юзасидан ўз вазифаларини лозим даражада бажармаслик),

117-моддасининг биринчи қисмида (хавф остида қолдириш),

121-моддасининг биринчи қисмида (аёлни жинсий алоқа қилишга мажбур этиш),

122-моддасида (вояга етмаган ёки меҳнатга лаёқатсиз шахсларни моддий таъминлашдан бўйин товлаш),

123-моддасида (ота-онани моддий таъминлашдан бўйин товлаш),

125-моддасининг биринчи қисмида (фарзандликка олиш сирини ошкор қилиш),

136-моддасида (аёлни эрга тегишга мажбур қилиш ёки унинг эрга тегишига тўсқинлик қилиш),

138-моддасининг биринчи қисмида (зўрлик ишлатиб ғайриқонуний равишда озодликдан маҳрум қилиш),

139-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмларида (туҳмат),

140-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмларида (ҳақорат қилиш),

141-1-моддасининг биринчи қисмида (шахсий ҳаёт дахлсизлигини бузиш),

141-2-моддасининг биринчи қисмида (шахсга доир маълумотлар тўғрисидаги қонунчиликни бузиш),

143-моддасида (хат-ёзишмалар, телефонда сўзлашув, телеграф хабарлари ёки бошқа хабарларнинг сир сақланиши тартибини бузиш),

148-моддасида (меҳнат қилиш ҳуқуқини бузиш),

149-моддасида (муаллифлик ёки ихтирочилик ҳуқуқларини бузиш),

167-моддасининг биринчи қисмида (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш),

168-моддасининг биринчи қисмида (фирибгарлик),

169-моддасининг биринчи қисмида (ўғрилик),

170-моддасининг биринчи қисмида ҳамда иккинчи қисмининг «б» ва «в» бандларида (алдаш ёки ишончни суиистеъмол қилиш йўли билан мулкий зарар етказиш),

172-моддасида (мулкни қўриқлашга виждонсиз муносабатда бўлиш),

173-моддасининг биринчи қисмида (мулкни қасддан нобуд қилиш ёки унга зарар етказиш),

180-моддасида (сохта банкротлик),

181-моддасида (банкротликни яшириш),

185-2-моддасида (электр, иссиқлик энергияси, газ, водопроводдан фойдаланиш қоидаларини бузиш),

189-моддасида (савдо ёки хизмат кўрсатиш қоидаларини бузиш),

191-моддасида (қонунга хилоф равишда ахборот тўплаш, уни ошкор қилиш ёки ундан фойдаланиш),

192-моддасида (рақобатчини обрўсизлантириш),

229-моддасида (ўзбошимчалик),

256-моддасининг биринчи ва иккинчи қисмларида (тадқиқот фаолиятини амалга оширишда хавфсизлик қоидаларини бузиш),

257-моддасининг биринчи қисмида (меҳнатни муҳофаза қилиш қоидаларини бузиш),

258-моддасининг биринчи қисмида (тоғ-кон, қурилиш ёки портлатиш ишлари хавфсизлиги қоидаларини бузиш),

259-моддасининг биринчи қисмида (ёнғин хавфсизлиги қоидаларини бузиш),

260-моддасининг биринчи қисмида (темир йўл, денгиз, дарё ёки ҳаво транспортининг ҳаракати ёки улардан фойдаланиш хавфсизлиги қоидаларини бузиш),

266-моддасининг биринчи қисмида (транспорт воситалари ҳаракати ёки улардан фойдаланиш хавфсизлиги қоидаларини бузиш),

268-моддасининг биринчи қисмида (транспортнинг хавфсиз ишлашини таъминлашга доир қоидаларни бузиш),

277-моддасининг биринчи қисмида (безорилик),

298-моддасининг биринчи қисмида (машиналарни бошқариш ёки улардан фойдаланиш қоидаларини бузиш) назарда тутилган жиноятларни содир этган шахс, агар у ўз айбига иқрор бўлса, жабрланувчи билан ярашса ва етказилган зарарни бартараф этса, ЖИНОИЙ ЖАВОБГАРЛИКДАН ОЗОД ЭТИЛИШИ МУМКИН.

Muallif: @bahodirahmedoff
2.1K views10:45
Ochish/sharhlash