Get Mystery Box with random crypto!

ALI ANSORIY

Telegram kanalining logotibi aliansoriiy — ALI ANSORIY A
Telegram kanalining logotibi aliansoriiy — ALI ANSORIY
Kanal manzili: @aliansoriiy
Toifalar: Din
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 86
Kanalning ta’rifi

Rasululloh ﷺ aytadilar:
Kim bir yaxshilikka birovni yo’llab qo’ysa, Unga o’sha ishni qilganlik ajri bor.
📚Imom Muslim rivoyati.

Ratings & Reviews

2.00

2 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

0

4 stars

0

3 stars

1

2 stars

0

1 stars

1


Oxirgi xabar

2022-07-18 23:15:15 Xotib al Bag'dodiy rohimahulloh aytadilar:

"Amalsiz ilmga va ilmsiz amalga hech qachon hamroh bo'lma".


* agar bir olimni ko'sangizu ilmiga amal qilmayotgan bo'lsa unga yaqinlashmang.

Endi bir amal qiluvchi insonni ko'sangizu lekin shu amalini ilmsiz qilayotganini bilsangiz undan ham uzoq turing.

Mana bu ikki #toifada yaxshilik yo'q.

#yaxshilik esa ilm va amalni jamlashlikdadir.
13 views20:15
Ochish/sharhlash
2022-07-16 21:55:31 Ҳанафий мазҳабига эргашишни ва 4 мазҳабдан чиқмасликни тарғиб қиладиган толиби илму, мударрисларга мурожаат:

Келинглар мазҳабга эргашсак тўлиқ эргашайлик қуруқ гап ва даъволар билан эмас!

Бизни жамиятда тарқалган куфр амаллардан бирини 4 мазҳаб орқали таҳлил қилиб чиқамиз.
4 мазҳабга эргашиш керак деган даъвоингизда собит турасиз деган умиддаман!

4 мазҳабда ҳам "Куфр гапни ҳазл қилиб маъносини қасд қилмасдан гапирган одам ҳам диндан чиқиб кофир бўлади".

Масалан бир киши бизни давримизда кимнидир пайғамбарлигига иқрор бўлса, диндан чиқади. Кофир бўлади. Агарчи ҳазллашиб гапирса ҳам. (Бу бир мисол холос.)

Ҳазл қилиб куфр гапни гапирса кофир бўлишига 4 мазҳаб уламоларини гапларини келтирамиз:

1. Ҳанафийларнинг олдинги олимларидан Абу Бакр ал Жассос (ҳижрий 370 вафот эткан) роҳимаҳуллоҳ "аҳкомул Қуръон" китобида бир оятни тафсирида қуйидаги гапни айтадилар:
"Бу оятда куфр сўзини мажбурланмасдан зоҳир қилишда (айтишда) ҳазл,ўйин қилучи ва жиддий айтган одам орасида фарқ йўқлигига далил бор."
(Демак куфр гапни жиддий айтадими, ҳазл қилиб айтадими фарқи йўқ, деяптилар.)

2. Бухоро ҳанафий олимларидан йирик олим Убайдуллоҳ ибну Масъуд роҳимаҳуллоҳ (ҳ.747 ваф.) ат тавдзиҳ
Китобларида қуйидагиларни айтадилар:

"Ридда (куфр, диндан қайтиш) билан ҳазл қилиш куфрдир. Чунки бу нарса енгил олишдир.(яъни бунчалик катта масъалани писанд билмаслик).
Ҳазлни ўзи билан кофир бўлади. Ҳазл қилган нарсаси билан эмас. (Яъни гапирган гапини маъносини қасд қилмаган бўлсаям ҳазл қилгани учун кофир бўлади.)

3. Машҳур ҳанафий мазҳаби олимларидан Бурҳониддин, Маҳмуд ал ҳанафий роҳимаҳуллоҳ (ҳ. 616 вафот.) айтадилар:
"Ким куфр калимасини эътиқод билан гапириш куфр эканини билиб туриб гапирса кофир бўлади.

Агар (шу куфрни қалбида) эътиқод қилмаса ёки уни куфр сўз эканини билмасдан ихтиёрий ҳолда уни айтса умум уломолар наздида кофир бўлади ва билмаслигига узр берилмайди. (Ихтиёрий ҳолда дегани яъни ҳечким уни зўрламади шу гапни айтишга.)

Ким тили билан ўз ихтиёри билан кофир бўлса, қалби иймон билан ҳотиржам бўлса ҳам у кофирдир. Унга қалбидаги нарса фойда бермайди." (Иқтибос тугади.) Фатово татархониядан.

4. Ҳанафий олимларидан Зайниддин ибн Иброҳим ал ҳанафий роҳимаҳуллоҳ (970ҳ. вафот.) Ал баҳрур роиқ китобларида айтадилар:

"Ким куфр сўзни ҳазл қилиб ёки ўйнаб гапирса барча уламолар наздида кофир бўлади ва уни эътиқодига эътибор берилмайди."

5. Шофеъийларнинг катта уламоларидан Бадруддин Заркаший роҳимаҳуллоҳ (ҳ. 794 вафот.) Ал мансур фил қавоид ал фиқҳийя китобларида айтадилар:

"Кимки куфр гапни куфрни қасд қилмасдан ҳазл қилиб гапирса (ҳам) кофир бўлади.
Ҳудди шунингдек, бировни мулкини ҳазиллашиб олса ҳам унга ҳаром бўлади."

6. Моликий уламолардан Абу Бакр ибнул арабий роҳимаҳуллоҳ (ҳ.543 вафот.) (Бу сўфий ибн арабий эмас бошқа фақиҳ ибнул арабий.)
Аҳкомул Қуръон китобларида бир оятни тафсири асносида айтадилар:

"Албатта куфр билан ҳазл қилиш куфрдир. Бунда уммат орасида ихтилоф йўқ!"

7. Ҳанбалий уламолардан Муҳаммад ибн Муфлиҳ ал ҳанбалий роҳимаҳуллоҳ (ҳ 763 вафот.) ал фуруъ китобларида айтадилар:

"Муртадд исломга киргандан кеин ўз ихтиёри билан гарчи ҳазл қилиб бўлсаям кофир бўлган кишидир."
Иқтибослар тугади.

Мазҳабга эргашишни даъво қиладиганлар дин маслъалаларида ва куфр сўз ва амалларида эҳтиёт бўлинглар ва эхтиёт бўлишга одамларни чақиринглар!
Одамлар ҳозир шунга муҳтож. Одамлар ҳозир хар хил сўпича рақсларга эмас, ёки ҳикояларга эмас балки иймонини сақлаб қоладиган эътиқод, тавҳидга муҳтож!

Энди кимдир чиқиб йўқ мазҳаб қийин экан бемазҳаб бўламан мен деса, "бемазҳаб" уламолардан бири Ибн Ҳазм аз Зоҳирий роҳимаҳуллоҳ нинг гапларига қулоқ тутсин.
У киши куфр гапни бир жойдан ўқиб айтса, ёки биров шунақа деди деб гувоҳлик бериб айтса, ёки бировни гапини ҳикоя қилиб айтса ёки мажбурланган ҳолда айтса кофир бўлмиди.
Қолган барча ҳолларда кофир бўлади дейдилар.

(Бу постда мазҳабларни, олимларни сўзларини нақл қилдим. Такфирчи, хавориж демоқчи бўлганлар тепадаги олимларга айтишсин. Раддия бермоқчи бўлганлар менга эмас ўша гапларни гапирган юқоридаги олимларга раддия берсин. Мен таржима қилдим холос.)
21 views18:55
Ochish/sharhlash
2022-07-16 21:55:24
20 views18:55
Ochish/sharhlash
2022-07-15 16:27:49 Live stream finished (3 minutes)
13:27
Ochish/sharhlash
2022-07-15 16:24:49 Live stream started
13:24
Ochish/sharhlash
2022-07-14 18:14:31 Биз:
Сўфийлар учун – хавориж…
Хаворижлар учун – муржиа…
Муржиалар учун – такфирий…
Такфирийлар учун – кофир ёки мушрик…
Кофир ва мушриклар учун – террорист…

– Шунақа гаплар…

• Аслида, бизнинг Аллоҳ ҳузуридан келган ва Унинг ҳузурида мақбул бўладиган Ислом динимиз бор. Бошқасига рози ҳам эмасмиз!

«Динларини бўлиб, ўзлари ҳам гуруҳларга бўлиниб олган кимсалар тўғрисидан бирон нарсада (масъул) эмассиз. Уларнинг ишлари фақат Аллоҳнинг ўзига ҳавола. Кейин (Қиёмат кунида) У Зот уларга қилиб ўтган ишларининг хабарини берур». (Анъом: 159).

Qur'on va Hadis
34 views15:14
Ochish/sharhlash
2022-07-13 14:11:30 7.Inson Zalolatga ketishining sabablardan biri: Kishi hidoyatni yaxshi ko'rsa ham, hidoyatdan ko'ra shaxvatlarni ko'proq yaxshi ko'rishidir. * Rivoyat qilishlaricha johiliyat davrida shoir A'sho ismli bir kishi bo'lgan. U Rosululloh solallohu alayhi vasallamni…
32 views11:11
Ochish/sharhlash
2022-07-13 14:11:29 7.Inson Zalolatga ketishining sabablardan biri: Kishi hidoyatni yaxshi ko'rsa ham, hidoyatdan ko'ra shaxvatlarni ko'proq yaxshi ko'rishidir.


* Rivoyat qilishlaricha johiliyat davrida shoir A'sho ismli bir kishi bo'lgan. U Rosululloh solallohu alayhi vasallamni payg'ambar bo'lib yuborilganligini eshtib ularga iymon keltirishlik uchun yo'lga chiqadi.

Yo‘lda ba'zi odamlarnikida to'xtab ular bilan suhbat qiladi.
Odamlar so'rashadi:

-Qayerga ketyapsiz?

-Qurayshdan bir payg'ambar chiqdi deb eshtdim uning oldiga iymon keltirish uchun ketyapman.

-Yaxshiku lekin u odam islomga kirganlarga ko'p narsalarni man qilar ekan.

-Nimalarni?

-O'g'irlikni, zino qilishni, odam o'ldirishni....

-Bu yaxshiku... yana nimalarni man qilar ekan?

-Aroq ichishni... deyishdi odamlar.

Shunda shoir A'sho:
-Iye, hammasi yaxshi ekanku shu aroq ichishni man qilishi yomon ekanda. Men aroqni yaxshi ko'ramanku.
Mayli hozir ortimga qaytib bir yil mazza qilib ichib olay, bir yildan keyin tavba qilib kelib iymon keltiraman deb ortiga qaytib ketdi va o'sha yili iymon keltirmasdan o'ldi va zalolat ahlidan bo'ldi.


* A'sho hidoyatni yomon ko'rmadi balki unga juda yaqin qolgan edi. Iymon keltirish uchun yo'lga chiqib, hidoyatga oz qolganda shaxvatlardan biriga bo'lgan muhabbati hidoyatga bo'lgan muhabbatidan ko'proq bo'lganligi sababli zalolat ahlidan bo'lib vafot etdi...
31 views11:11
Ochish/sharhlash
2022-07-10 19:54:18 • Rizq uchun harakat qilish kerak bo'lganidek, hidoyat uchun ham harakat qilishlik kerak.
38 views16:54
Ochish/sharhlash
2022-07-10 19:54:18 • Kishi toyilishining birinchi qadami bu - Haq bayon qilinganda uni (haqni) yomon ko'rishlikdir.
32 views16:54
Ochish/sharhlash