Get Mystery Box with random crypto!

Qiziqarli Geografiya🌎

Telegram kanalining logotibi qiziqarligeografiyauzz — Qiziqarli Geografiya🌎 Q
Telegram kanalining logotibi qiziqarligeografiyauzz — Qiziqarli Geografiya🌎
Kanal manzili: @qiziqarligeografiyauzz
Toifalar: Faktlar
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 1.21K
Kanalning ta’rifi

🌎Yer-Sayyorasi
🌎 Havo
🌎Suv
🌎Quruqlik
🌎O'simliklar
🌎Hayvonlar
🌎Odamlar
🌎Udumlar
Hammasi haqida qiziqarli ma'lumotlar kanali.
Kanal yaratuvchisi Asaka tuman 57-maktab Geografiya o'qituvchisi:
Saidov Hayotullo
👇👇👇👇👇
@HayotulloSaid

Ratings & Reviews

2.00

3 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

0

4 stars

0

3 stars

1

2 stars

1

1 stars

1


Oxirgi xabar

2022-09-01 16:46:56 МАНА ШУ ХАРИТАЛАРДА
ЕВРОПА ВА ОСИЕ УРТАСИДА
ЧЕГАРА АКС ЭТТИРИЛГАН
132 views13:46
Ochish/sharhlash
2022-09-01 16:46:55
131 views13:46
Ochish/sharhlash
2022-09-01 16:46:55
128 views13:46
Ochish/sharhlash
2022-09-01 16:46:55 ЯБИЛАСИЗМИ ???


ЕВРОПА ВА ОСИЕ ЧЕГАРАСИ
КАЙЕРДДАН УТАДИ ???



Европа ва Осие китьадари
уртасида чегара борлиги ва
у кайердар утади деган масалани бундан 3000 йил
олдин юнон олимлари Поли
бий ва Геродотлар уз асарлар
да таькидлаб курсатишади.
18 - аср бошида М.В.Ломонос
ов Европа ва Осие чегарасини
Дон, Волга, Печора дарелари
оркали Кора денгиз оркали
утказишни таклиф килди.
1730 й да швед олими Страл
ленберг Европа ва Осие
уртасидаги чегара деб Урал
Ртоглаини олди.
1730 - 1735 йиллар рус олими
В.Татишев геологик ва географик тадкикотлар
асосида илмий асосланган ва исботлар асосида
Урал тогини шаркий кисми
Европа ва Осие чегпраси деган хулосага келди.
Европа ва Осие уртасида чега
рани утказиш О.П.Полунин,
В.В. Фалька,И.В Шуровский
илмий ишларида уз аксини
топди.Кейинги йилларда гео
тектоник плиталарни урганиш ва космик навигация
усулларини куллаб Европа ва
Осие уртасидаги чнгара куйидаги географикд обьектлар оркали утказилади

ЕВРОПА ВА ОСИЕ чегараси

1.УРАЛТОГЛАРИ шарки

2.ЭМБА ДАРЕСИ

3.КАСПИЙНИНГ шим ва шк

4.КУМА ДАРЕСИ киргоги

5.КУМА - МАНИЧ ботиги

6. ДОН ДАРЕСИ киргоги

7.АЗОВ ДЕНГИЗИ жан.шки

8.КЕРЧЬ БУГОЗИ

9. БОСФОР ВА ДАРДАНЕЛЛ
Бушоздари
10.КЕРЧЬ Я.О. Европага
колади

11.ЭГЕЙ ДЕНГИЗИ

БМТ ВА ХАЛКАРО ГЕОГРАФЛАР ИТТИФОКИ карорига биноан Озарбайжон
ва Грузия Осиега карайди.
Ростов шахри Осиега карайди
Керчь я.о.Европага,Тиман я.о.
Осиега карайди.
Станбул шахри трансконтине
тал шахар(Европа ва Осие) каоашли ва Ьуркиянинг маь
лум вилоятлари Европага карайди.Европа ва Осие
чегаоасида 53 та ажратувчи белги куйилган


Маьлумотни профессор
К.Бахромов тайерлади.


Хурматли ГЕОГРАФЛАР
олинган маьлумот хакида
албатта фикрни каналга
езма бериш хотирангиздан
кутарилмасин.
130 views13:46
Ochish/sharhlash
2022-08-31 07:00:06 #Sõragan_edingiz
MUSTAQILLIK DARSI

Yangi O‘zbekistonda el aziz, inson aziz

Ijtimoiy tarmoqlardagi rasmiy sahifalarimiz
Telegram | Instagram | Facebook | Tik tok I Youtube
155 views04:00
Ochish/sharhlash
2022-08-31 07:00:06 Мана мустакиллик дарси учун СИЗГА ТУХФА
451 views04:00
Ochish/sharhlash
2022-08-31 04:13:30 БИЛАСИЗМИ ???

Географиянинг очилмаган кирралари


НЕМО НУКТАСИ НИМАНИ БИЛДИРАДИ ???


Тинч океанининг жанубий гарбий кисмида ажойиб бир
нукта Немо нуеэктаси бор.У
етиб булмас кутб еки олис
лик кутби деб аталади.Унинг
географик координаталари
48°52' ж.к. ва 123°23' гб.у.
У курукликдан 2688 км масо
фада узокликда туради.Ер
сайерасининг етиб булмас
олислик кутбидир.
1992 йили хорватиялик инже
нер тадкикотчи Хревойе Лукателла томонидан инфор
матик моделлаштириш усули
да хисоблаб топилган.Унинг узи езувчи фантаст Жюль
Верн асари кахрамони капи
тан Немо (Инсониятдан узок
рокда яхши хаетни орзу кил
ган Немо) номини куйишни
тавсия этган.ва БМТ унинг бу
таклифини куллаб кувватлди
Демак. Ер шарида яна бир
етиб булмас олислик кутби
харитада пайдо булди.У 2688 км курукликдан узокда жой
лашган НЕМО нуктасидир.У
космик кемалар орбитасига
тугри келгани учун у ерда кос
мик кемалар кабристони,яь
ни муддатини утаб булган ке
малар шу ерга якин жойда
сувга кумилади.Немо нуктаси
га якин 400 км атолл ороллар
Мату ва Нуи,Маэр ва шим.шк
рокда Пасха ороллари якини
да жойлашган.


Маьлумотларни турли адаби
етлар ва яндекс маьлумотига
асосланиб проф К.Бахромов
тайерлади.


Фикрингизни каналда езма
баен этишни унутманг.
225 views01:13
Ochish/sharhlash
2022-08-30 19:01:56 Maktablarda oylik qancha ?

2022-yil 1-iyundan 12 foizga oshirilgan miqdor bilan hisoblangan.

Maktab direktori:

3 mln 567 ming 281 soʻm (400 oʻquvchigacha)
3 mln 808 ming 995 soʻm (401-880 oʻquvchigacha)
4 mln 39 ming 011 soʻm (881-1600 oʻquvchigacha)
4 mln 272 ming 555 soʻm (1600dan ortiq)

Direktor oʻrinbosarlari: (MMIBDOʻ, OʻTIBDOʻ)
3 mln 331 ming 735 soʻm (400 oʻquvchigacha)
3 mln 567 ming 281 soʻm (401-880 oʻquvchigacha)
3 mln 808 ming 995 soʻm (881-1600 oʻquvchigacha)
4 mln 39 ming 011 soʻm (1600dan ortiq)

Direktorning hoʻjalik ishlari boʻyicha oʻrinbosari:
1 mln 413 ming 291 soʻm (400 oʻquvchigacha)
1 mln 542 ming 019 soʻm (401-880 oʻquvchigacha)
1 mln 676 ming 229 soʻm (881-1600 oʻquvchigacha)
1 mln 815 ming 521 soʻm (1600dan ortiq)

CHQBT rahbari:

2 mln 575 ming 372 soʻm

Ijodiy-madaniy masalalar boʻyicha targʻibotchi (0.5 st) – 1 mln 287 ming 686 soʻm

Psixologlar
Oliy maʼlumotli psixolog – 2 mln 317 ming 836 soʻm

Ikkinchi toifali psixolog – 2 mln 482 ming 122 soʻm

Birinchi toifali psixolog – 2 mln 650 ming 596 soʻm

Oliy toifali psixolog – 2 mln 811 ming 927 soʻm

Oʻqituvchilar
Oʻrta maxsus maʼlumotli oʻqituvchi – 2 mln 407 ming 368 soʻm

Oliy maʼlumotli oʻqituvchi – 2 mln 575 ming 372 soʻm

Ikkinchi toifali oʻqituvchi – 2 mln 883 ming 271 soʻm

Birinchi toifali oʻqituvchi – 3 mln 212 ming 842 soʻm

Oliy toifali oʻqituvchi – 3 mln 550 ming 412 soʻm

Maktab laboranti (1 st)– 1 mln 274 ming 147 soʻm

Kutubxona mudiri
Oʻrta maxsus maʼlumotli – 1 mln 413 ming 291 soʻm

Oliy maʼlumotli – 1 mln 542 ming 019 soʻm

Kutubxonachi
Oʻrta maxsus maʼlumotli – 1 mln 225 ming 534 soʻm

Oliy maʼlumotli – 1 mln 290

Bizni kuzatib boring @geografiyavatalim
95 views16:01
Ochish/sharhlash
2022-08-30 16:34:25 Биласизми?

Кулгили конунлар

1.Канаданинг Итибикок шахрида хаммомга кириб
чумилаетган вактда ваннадаги сув 10 см дан
куп булмаслиги конунда
курсатилган.

2.АКШ нинг Майями штатида
кечки вактда пирожки истемол килиш конун билан
такикланган..

3.Лондон шахрида соат 9 00
дан кейин уз аелини дуппослаб уриш конун б.н.
такикланади.

4.Агар шотландиялик кулида
ук ей билан кучада куринса
уни улдириш мумкин.

5.Буюк Британия парламент
ида юиносида вафот килиш
такикланади.

6.Германия ва Швецарияда
вокзал перонида упишиш
конун б.н. такикланган.

7.Антрактидада вертолет
ларни учиши такикланган.
Вертолет учишини кураман
деб Импеоатор пингвинлар
оркаси б.н тушиб музлаб
коларкан.

8.Антарктидажа итларни олиб кириш 2012 йилдан
ьакикланди.Чунки уларни
теоисида пингвинларга
таьсир этувчи бактериялар
бор экан.

9.Франциянинг Париж шахрида ахлат куттиси
ва швабра курол сифатида
кабул килинган.

10.Туй маросими хакида газетага эьлон берилмаса,
Грецияда туй булмайди.


Профессор К.Бахромов
интернет маьлумотларидан
флйдаланиб тайерлади.


Фикрингизни кагалда баен этинг.
184 views13:34
Ochish/sharhlash
2022-08-28 22:08:00
Покистонда сув тошқини Баҳрайн курорт шаҳрини қамраб олди.

Ўнлаб одамлар бедарак йўқолганлар рўйхатига киритилмоқда.

Kanalga obuna bo'lish

@qiziqarligeografiyauzz
288 views19:08
Ochish/sharhlash