Get Mystery Box with random crypto!

Муҳрим

Telegram kanalining logotibi muhrim — Муҳрим М
Telegram kanalining logotibi muhrim — Муҳрим
Kanal manzili: @muhrim
Toifalar: Bloglar
Til: Oʻzbek tili
Mamlakat: Oʻzbekiston
Obunachilar: 12.82K
Kanalning ta’rifi

Мурожаат учун — @muhrimchatbot
Тижорий таклифлар учун — @VenkonPR

Ratings & Reviews

3.00

3 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

0

4 stars

1

3 stars

1

2 stars

1

1 stars

0


Oxirgi xabar 24

2022-09-25 18:30:32 Равшан Намозов зўр санъаткор эди. Мана шундоқ санъаткор эди! Аллоҳ раҳматига олсин!
4.4K views15:30
Ochish/sharhlash
2022-09-24 22:22:48 Шўринг қурсин, Тошкентим, кунинг шундай шармандаларга қолганига шўргинанг қурсин!
4.3K views19:22
Ochish/sharhlash
2022-09-21 18:11:45 Siz qurilish materiallari ishlab chiqarish biznesi bo'yicha zamonaviy bilim orttirmoqchi va dunyo tajribalarini o'rganmoqchi bo'lsangiz, "Tadbirkorlar maktabi" siz izlagan dargoh!

2 haftalik BEPUL mashg'ulotlar davomida mutaxassislar ushbu sohaning sir-sinoatlarini ko'rsatishadi, mini-zavod ochish yoki yirik loyihani amalga oshirish bo'yicha biznes-rejani tuzish, soliq, marketing va loyihaning huquqiy masalalarining barcha tafsilotlarini o'rgatishadi.

Ta'lim yo'nalishlari:
- devorbop qurilish materiallari;
- fasadlar uchun pardozbop qurilish materiallari;
- pol qoplamalari va to'shamalar;
- issiqlik saqlovchi qurilish materiallari;
- sement ishlab chiqarish.

Shuningdek, bitiruvchilarga qurilish materiallari ishlab chiqarishni boshlashlarida konsultatsion yordam ko‘rsatib kelinadi.

Loyihani ishga tushirishda o‘qitish va qo‘llab-quvvatlash - bepul.

Kursga onlayn arizani ushbu havola orqali, yoki +998 71 2549201 raqami (9:00dan 17:00gacha) orqali qoldirishingiz mumkin.

Tadbirkorlar maktabi SQB tomonidan “O‘zsanoatqurilishmateriallari” uyushmasi hamkorligida tashkil etilgan.

Реклама
4.7K viewsedited  15:11
Ochish/sharhlash
2022-09-21 10:08:14 Ёдингларда бўлса, 24 февраль куни Россия максимум 96 соатда бутун мамлакатни босиб олиш ваъдаси билан Украинага бостириб кирган эди. Орадан, мана, роппа-роса етти ой ўтди, ўша 96 соат ҳали ҳам тугагани йўқ, бу орада “дунёнинг иккинчи армияси” Эрон ва Шимолий Кореядан ёрдам олишни бошлади, шунга қарамай икки-уч ойлик жанглар билан олинган ҳудудларни бир ҳафтада Украинага топширди. Расман айтишларича, Россия шунча вақтда 6 мингта ҳам аскар йўқотмабди, лекин шунга қарамай бугун Россияда сафарбарлик эълон қилинди — россиялик эси-ҳуши жойида бўлган фаоллар буни мобилизация эмас, могилизация деб атаяпти. Бунда ҳам бир ҳикмат бор — урушнинг шамоли ва ниҳоят деярли ҳар бир россияликнинг хонадонига кириб боришига кўп қолмади, улар энди урушни пропаганда телеканаллари орқали эмас, ўз танида ҳис қилади, шу вақтгача ҳар турли “иноагент”лару диссидентлар бериб келган саволларни энди деярли ҳар бир россиялик бера бошлайди ва, умид қиламанки, россияликларни қираётган Россия раҳбариятига қарши бош кўтаради. Бу Россиянинг эмас, Россиянинг ҳозирги телба раҳбариятининг тугаши бўлади. Бугун мобилизация эълон қиларкан, аслида Россия раҳбарияти ўзининг могилизациясини эълон қилганига ишонгим келади. Йўқолсин уруш, йўқолсин рашистлар, йўқолсин путинистлар!
33.7K views07:08
Ochish/sharhlash
2022-09-20 09:03:02
Меритда ўқишни бепул бошланг!

Анчадан бери тавсия қилиб келаётганимиз Мерит мактабида 1-9-синфларга қабул давом этябти. Болаларга
• Тарбия
• Инглиз, араб тиллари (чуқур)
• Математика ва ИТ (чуқур)
• Робототехника ва машинасозлик дарслари ўтилади.

Янги ўқувчилар 3 кун бепул мактабга қатнаб кўришлари мумкин. Мактаб ўқувчилари қаторида дарсларга кириб, таомланиб, тўгаракларда қатнашади.

Демо дарсларга ёзилиш учун:

Мактаб ҳақида маълумот
@merit_aloqa_bot
99 988 99 99

Instagram | Facebook | Telegram
Реклама
6.6K views06:03
Ochish/sharhlash
2022-09-16 18:12:09 Бугун «Заковат»нинг «10-савол» лойиҳасининг иккинчи сони бўлди. 10 та саволга жавоб топган иштирокчи 50 миллион ютиб олиши мумкин, ҳеч йўғи биринчи бешта саволнинг жавобини тўғри топганга 1,5 миллион сўм нақд. Мен ҳам лойиҳанинг биринчи сонида ҳеч бўлмаса…
9.8K views15:12
Ochish/sharhlash
2022-09-16 18:00:09 Бугун «Заковат»нинг «10-савол» лойиҳасининг иккинчи сони бўлди. 10 та саволга жавоб топган иштирокчи 50 миллион ютиб олиши мумкин, ҳеч йўғи биринчи бешта саволнинг жавобини тўғри топганга 1,5 миллион сўм нақд. Мен ҳам лойиҳанинг биринчи сонида ҳеч бўлмаса 1,5 миллионни қучоқлаб уйга кетаман деб ўйлагандим, оддий музалар ҳақидаги саволда қоқилиб, ер тишладим (шарманда!).

Лекин лойиҳа бошқа нарса билан ёдимда қолди. Ўйин жонли эфирда кўрсатилади. Буни уйдагилар ҳам биларди. Уйга келсам, ўғлим: «Сани Ютубда кўрдим», деди (ҳали «сиз» билан «сан»нинг фарқини яхши билмайди, аралаштириб гапиради). Ҳа-а, деб турсам, кетидан дарҳол: «Сани мани алдадинг», деди. Ия, қачон, нима деб алдабман, десам: «Афйикада қой ёйади, сан мани алдадинг», дейди.

Мендан аввалги бир иштирокчига Африканинг қайси мамлакатида энг кўп қор ёғиши ҳақида савол берилганди. Ойисининг айтишича, ўғлим шу саволгача роса ғингшиб, эфирни кўришга ҳам халал бериб ўтирган экан. «Африка» деган сўзни эшитиши билан бирдан ҳушёр тортиб (ҳозир биз Африка мавзусига ўралашиб қолганмиз — боримиз Африка, йўғимиз Африка), шу билан охиригача кўрибди.

Мен ўғлимни нима деб алдаганман? Африка иссиқ, Африкада қор ёғмайди, деганман. «Бир хил жойларида қор ёғади, лекин жуда кам ёғади», деб бафуржа тушунтиришга эринганман шекилли. Аттанг, майдалаб тушунтирсам бўларкан — алдоқчи бўлмасдим.

Шунақа гаплар. Фарзандларингизга ҳар қандай мавзуни бафуржа, майдалаб тушунтиринг — улар фавқулодда эътиборли (сиз кутмаган саволларни бериб, нокаут қилишидан ҳам маълум эътиборли экани), ёлғончи бўлиб қолманг ;)
7.7K views15:00
Ochish/sharhlash
2022-09-16 17:42:48 «Бугун.уз»ни ҳам ўз ичига олган МедиаНьюснинг раҳбари Бекзод Нугманов айрим вақтинчалик қийинчиликлар ҳақида гап очибди. Биринчидан, бу жамоадаги фаолиятим атиги уч ой давом этган бўлса-да, ҳозирги қийинчиликлар (ёки, бошқача айтганда, синовлар) ҳақиқатан ҳам вақтинчалик эканига ишонаман. Иккинчидан, Нугмановнинг ўзи буни рад этишга уринаётган бўлса-да, бу қийинчиликлар қисман ишонувчанлик оқибати, деб ҳисоблайман; бу — Ўзбекистон, бу «беш дақиқада етиб бораман» деб, икки соатдан кейин келадиган шериклар мамлакати, бу ерда бунчалик ишонувчан бўлиш ярамайди. Соҳамиздаги кўпчиликка қизиқ бўлган бу лойиҳани ичидан кўрганим учун айта оламанки, Бекзод ака қизиқ, таъбир жоиз бўлса, феноменал лойиҳа қурган, масалан, «устоз-шогирд анъанаси» ва у қандай ишлашини мен чинакамига шу ерда кўрдим. Бунақа лойиҳа синовларни енгиб ўтиб, ҳар қанақа ҳолатда ҳам яшаб қолаверса керак.
7.4K views14:42
Ochish/sharhlash
2022-09-16 17:19:56 Бу ҳақда ҳамма нашрлар ёзиши керак, бу давримизнинг энг муҳим янгиликларидан бири — шаҳримиз ва умуман транспортимиз маъмурияти Қўйлиқдан шаҳар марказига алоҳида ҳаракатланиш бўлагига автобус қатновларини йўлга қўйишни бир неча йилдан бери ваъда қилаётган бир вақтда Қўйлиқдан пойтахт марказига қатновчи Дамаслар пайдо бўлди. Шаҳримиз ва умуман транспортимиз маъмуриятидан Европа даражасидаги сифатли хизматни кутган халқимиз, ва ниҳоят, учинчи ҳам эмас, тўртинчи дунё давлатлар сифатидаги сервисга эга бўлди. Нозик-нозик меҳмонларнинг кортежларига ногоҳ халал бериб қолмасин дея, миллион-миллион долларлик трамвайлар ишлатилмай, бир чеккага бир неча кунга тахлаб қўйиладиган мамлакатда шундай инновациялар бўлиши, умуман олганда, адолатдандир.

Тошкентда жамоат транспортини яхшилаш кераклиги ҳақида шунчалик кўп гапирилдики, энди одам уяляпти бу ҳақда гапиргани. Лекин аҳвол яхши томонга ўзгарай демайди. Метро бекатлари сони кўпайса, ҳаётимиз енгиллашиб, зўр бўлиб кетади деб ўйлагандик — қурилиши бир бало, қатнови бир бало, муаммолари бир бало бўлди бу метронинг. Масалан, Юнусободга метро келиб, бир ўзи кунига 33 минг йўловчини ташиган тарихий автобус йўналишлари йўқ қилинди, ваҳоланки, шу метро бугун ҳам кунига 33 минг йўловчини ташиётгани йўқ, интервали Пхеньян метросиникидан сал яхшироқ бўлган ерости саройимиздан халқ манзилига тез ва қулай етиб олиш мумкин бўлганидан эмас, мажбурлигидан фойдаланишда давом этмоқда.

Бу йил фалон юзта автобус олиб келамиз, уларнинг фалончаси электробус бўлади деб оғиз керилди, лекин ҳали бир юзтаси ҳам олиб келинмади, шекилли, аҳвол чатоқ, ўқув йили бошланиши билан автобуслар ва автобусда юрувчилар додлаб юборяпти. Биринчи йили бўлаётгани йўқ бундай муаммолар. Яна метрога қайтадиган бўлсак, унда ҳам шу муаммо — Очилбой акага раҳмат, йўлларни қуриб ташладилар, лекин, тавба-тавба, бунча йўлга етгулик метро вагонлари йўқ, тиқилинч, одамлар нафас ололмай, ҳушидан кетяпти вагонларда. Айни шу вақтда — дўстлар, ажойиб-ку бу — Қўйлиқдан Скверга Дамас қатновлари йўлга қўйиляпти. Шаҳримиз ва умуман транспортимиз маъмурияти айни вақтда шаҳримиз аҳолиси ва меҳмонлари учун бундан-да қулайроқ ва арзонроқ транспорт воситасини таклиф қила олмаяпти. Бунақа маъмуриятнинг... ҳай.

Дарвоқе, эртага бир дунё назорат қилувчи/қийновчи/соғувчи органлар Қўйлиққа чиқиб олиб, бу Дамасларга қарши рейд ўтказиб юрмасин тағин. Улар аслида неча йилдан бери пойтахт транспорт тизимини тартибга келтиришни ваъда қилаётган, лекин амалда бирор нима қилолмаган валломатлар фойдасига ишлаяпти — йўловчига қулай, тезкор ва арзон хизмат кўрсатяпти. То ҳар бир метро йўналишида қатнов интервали 2 дақиқага тушмагунича, то шаҳар 1984 ё 1994 йилдагидек катта ва ўта катта сиғимли автобусларга тўлиб кетмагунича, то Шота Руставели ҳайкали олдида ваъда қилинган замонавий трамвайлар қайта қурилмагунича, ДАМАСЛАРДАН ҚЎЛИНГНИ ТОРТ!

Дамасларни кўрарга кўзим бўлмаса-да, мажбурман шундай дейишга.
33.7K views14:19
Ochish/sharhlash
2022-09-11 18:15:15 «Z-каналлар (Кремль пропаганда каналлари)нинг комментларида ҳақиқий даҳшат юз бермоқда. Қон билан боқилган ва бутун дунёни йўқ қилиб ташлаш ғояси билан маст қилинган аудитория фронтда нима бўлаётганини тушунмаяпти. Одамлар жавоблар талаб қилмоқда, хиёнат ва келишувчиликда айбламоқда. Пропагандачилар ярим йил ичида қонхўр бир махлуқни вояга етказди. Кечагина Украинани йўқотишни талаб қила турган бу махлуқ бугун марраларни бой берган россиялик генералларни осиб ўлдиришни худди ўша иштиёқ билан талаб қилаётганини кўриш мумкин» (#)
13.1K views15:15
Ochish/sharhlash