Get Mystery Box with random crypto!

🇺🇿 co-workeruz

Telegram kanalining logotibi coworkeruz — 🇺🇿 co-workeruz
Telegram kanalining logotibi coworkeruz — 🇺🇿 co-workeruz
Kanal manzili: @coworkeruz
Toifalar: Kattalashtirilmagan
Til: Oʻzbek tili
Obunachilar: 2.72K
Kanalning ta’rifi

Қўриқлаш хизмати ходимлари учун
Маънавий ва маърифий дарслар мавзулари.
Мақсад: Билим, садоқат ва жасорат.
📩 Админ @Xodim_uz_bot
📸 Расм, видео @coworkerbox_bot
🎉 Табрик @Zyom_mub_bot
🛂 Фикр учун чат https://t.me/ ECYaurlZOTdiNDlk

Ratings & Reviews

4.33

3 reviews

Reviews can be left only by registered users. All reviews are moderated by admins.

5 stars

2

4 stars

0

3 stars

1

2 stars

0

1 stars

0


Oxirgi xabar

2023-01-04 08:51:54
2 - Маъруза мавзу;
09.01.2023 йил.
1.2K views05:51
Ochish/sharhlash
2023-01-02 22:09:22
Яна 102 га ўтамизми?

- ҳа
- бўлдида энди
- йўқ
1.6K viewsedited  19:09
Ochish/sharhlash
2023-01-02 21:47:35 Президентимиз ўз нутқларида бугунги мураккаб замонда аҳолимизни, айниқса ёшларимизни турли диний-экстремистик ва миллий қадриятларимизга зид бўлган иллатлардан асрашда диннинг ўрни, бу борадаги олийжаноб ишларни амалга ошираётган диний ходимлар, имом-хатибларнинг тутган ўринлари, бугун уларнинг олдига замоннинг ўзи қўяётган талаблар, амалга оширилиши лозим ишлар ҳақида қимматли таклиф ва кўрсатмаларини бериб ўтдилар. Шунингдек, тадбирда муқаддас динимизнинг соф таълимотларига ёт бўлган турли оқим ва гуруҳлар сафига билиб-билмай қўшилиб қолган, қўли қонга ботмаган, ўз қилмишидан астойидил пушаймон бўлган шахсларни кечириш, уларни жамиятга қайтариш бўйича шахсан давлат раҳбарининг ташаббуси янграб, бу борадаги ишларни жадаллаштириш бўйича кўрсатмалар берилди.
Диний-экстремистик оқимларга қўшилиб қолган ёшларнинг давлатимиз раҳбарияти томонидан авф этилиши ўзбекона бағрикенглик, инсонпарварлик ва адолатпарварликнинг нишонаси бўлиб, ёшларни нотўғри йўлдан қайтариш, улар ўртасида диний экстремизм ва ақидапарастликнинг олдини олиш, Ватанига, ота-онаси, оиласи бағрига қайтариш, тинч ҳаёт кечиришни ният қилган бу тоифа шахсларга яна бир бор имкон бериш, беҳуда қурбон бўлишига йўл қўймаслик каби мақсадларга қаратилган.
Аслида бундай адашган ёшлар фақат ижрочи ёки “қўғирчоқ” бўлиб, панада турган, террорнинг ҳақиқий ижодкорларига қарши кураш биринчи навбатдаги масала эканини ёдда тутиш лозим. Шу билан бирга, адашиб, алданиб, билиб-билмай бундай разил йўлларга кириб қолган ёшларни яна ҳаётга қайтариш, уларни тўғри йўлга чорлаш, фуқароларнинг омон-эсон ўз оиласи қучоғида яшаши жамиятда олиҳиммат фазилатларни юзага келтирувчи омиллардан ҳисобланади.
Ҳозирда чет элда меҳнат мигрантлари сифатида меҳнат қилаётган ва узоқ муддатга чет элга чиқиб кетган, хорижий давлатга кетаётган Ўзбекистон Республикаси фуқароларини турли ёт ғоялар таъсирига тушиб қолмасликларига қаратилган ишлар ҳам амалга оширилмоқда. Аксилтарғибот ва тарғибот материалларини ўз ичига олган буклетлар, инфографикалар, турли ижтимоий роликлар тайёрланиб жойларга етказилмоқда. Шуниси эътиборга лойиқки, мана бир неча йилдирки, хорижий мамлакатлар, хусусан Россия ва Украина давлатларининг таклифига кўра етук салоҳиятга эга дин уламоларимиз, имом-хатибларимиз мазкур мамлакатлар ҳудудида бўлиб,  у ерда меҳнат муҳожири сифатида фаолият юритаётган Ўзбекистон фуқаролари ва маҳаллий аҳоли вакилларининг диний-маънавий иммунитетини ошириш, уларни деструктив оқимларнинг бузғунчи ғояларига қарши раддиялар билан қуроллантиришга қаратилган тадбирларни амалга ошириб қайтмоқдалар. 2009-2017 йиллар давомида 30 дан ортиқ етук дин арбоблари, уламолар ва имом-хатиблар АҚШ, Россия ва Украина давлатларида жами 23 та мана шундай тадбирларда қатнашдилар.
Бундан ташқари, турли адашган ақидавий фирқалар, сиёсий-террорчи ташкилотларнинг асл қиёфасини фош этувчи ҳамда соф исломий ақида ва бунёдкор таълимотларни ўз ичига олган юртимизда нашр этилаётган ўзбек ва рус тилларидаги диний-маърифий адабиётларни МДҲ давлатлари, хусусан Россия, Қозоғистон, Қирғизистонга мунтазам экспорт қилиш ишлари йўлга қўйилган. Бу каби ишлар меҳнат мигрантлари орасида турли экстремистик йўналишлар ва секталарга қўшилиб қолишларини баратараф этишда ўзининг ижобий самарасиин бериб келмоқда десак муболаға бўлмайди.  
1.5K views18:47
Ochish/sharhlash
2023-01-02 21:46:46 #маънавий ва #маърифий #дарслар

02/01/2023 йил.

1 - Маъруза мавзу;

Миллий гвардия харбий хизматчилари хамда ходимлари онгига деструктив ғояларнинг таъсирини минималлаштириш масалалари.
 
Диний-экстремстик ва деструктив оқимларга қарши курашда давлат ва жамоат ташкиотларининг ўрни ҳақида гапирар эканмиз, бузғунчи гуруҳларнинг эътибор маркази айнан ёшларга қаратилишини ёдда тутиш лозим бўлади. Ёшларнинг фаол ижтимоий кучга айланиб бораётгани бугунги кунда уларнинг турли мафкуравий таъсир ва тазйиқларнинг бош объектига айланишига олиб келди. Бунда уларнинг жамиятнинг ҳали етарли тажрибага эга бўлмаган, ташқи таъсирларга тез берилувчан ва, айни пайтда, энг ҳаракатчан қатлами экани инобатга олинмоқда.
Ёшларнинг турли оқимларга кириб қолишлари сабаблари қаторида уларнинг билимлари, шу жумладан, диний илмларни эгаллашга бўлган қизиқиш ва интилиши ҳамда ишонувчанлиги, бирданига ва ҳамма нарсага (бойлик, шон-шуҳрат, мартаба ва ҳ.к.) эга бўлишга ҳаракат қилиши, илмий тилда айтганда максимализм каби маънавий-руҳий омилларни алоҳида ажратиб кўрсатиш лозим. “Сен бу ташкилотга кириш ёки мана бу вазифани бажариш билан алоҳида, ҳар кимга ҳам насиб қилавермайдиган шарафли ишга қўл урган бўласан, керак бўлса, сен миллат, дин, инсониятнинг халоскорига айланасан!”, – деган қарашларни сингдириш жараёни айнан мана шу каби хусусиятларга алоҳида эътибор берилаётганини кўрсатади. Бу каби ишларга қўл уришлари, ўз келажакларига болта уришлари, умуман, терроризм йўлига кириб қолишларининг асосий сабаби, уларнинг на диний, на дунёвий билимга эга эмасликлари, турли оқимларга нисбатан соф ислом динининг муносабатини билмасликларидир.
Қайд этилган мулоҳазалар нега ёшлар диний-экстремистик ҳаракатлар фаолиятининг асосий объектига айланганини муайян даражада тушуниш имконини беради. Турли диний-экстремистик ҳаракатлар, террорчилик хуружларининг асосий иштирокчилари ёшлар экани эса юқоридаги каби эътиқодий ва ғоявий таъсир ва тазйиқлар қандай оқибатларга олиб келишини, ўсиб келаётган авлодга хос фаоллик ва социал энергиядан ғайриинсоний мақсадлар йўлида нечоғлик усталик билан фойдаланиш мумкинлигини яққол намойиш этади.
Бугунги кунда юртимизда диний-экстремистик ва деструктив характердаги турли оқим ва гуруҳларнинг бузғунчи ғояларига қарши кураш борасида мисли кўрилмаган кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда. Ҳуқуқ-тартибот органлари томонидан қонунга зид фаолият олиб бораётган турли ақидапараст жамоларни аниқлаш, интернет ва ижтимоий тармоқларда ёшларни турли ёт ғояларга тарғиб қилиш билан шуғулланётган сохта даъватчилар фаолиятига чек қўйишга қаратилган тезкор ҳаракатларни амалга ошириш билангина чекланиб қолмасдан, бу борада турли жамоат бирлашмалари билан ҳамкорликни ҳам йўлга қўйган. Ҳозирда жамият аъзоларининг барча қатламлари билан профилактик тадбирлар, тушунтириш ишлари ва давра суҳбатлари ўтказиш тизими ишлаб чиқилган ва амалиётга татбиқ этилмоқда. Бу йўналишда Дин ишлари бўйича қўмита, Республика Маънавият тарғибот маркази, Маданият вазирлиги, Олий ва ўрта-махсус таълим вазирлиги, Халқ таълими вазирлиги каби давлат ташкилотлари билан бир қаторда дин уламолари, имом-хатиблар, жамоат ташкилотлари фаоллари, “Маҳалла” жамғармаси, “Камолот” ЁИҲ каби нодавлат ташкилотлар тарғиботчилари ҳам бу таҳдидга қарши курашнинг маънавий тизгинини биргаликда тутиб бормоқдалар.
2020 йил 15 июнь куни Тошкент шаҳрида "Ижтимоий барқарорликни таъминлаш, муқаддас динимизнинг софлигини асраш – давр талаби" мавзусида анжуман бўлиб ўтди. Тадбирда Ўзбекистон мусулмонлари идораси раҳбарлари, дин арбоблари, "Нуроний" ва "Маҳалла" жамғармалари, Хотин-қизлар қўмитаси, "Камолот" ёшлар ижтимоий ҳаракати фаоллари, ҳокимликлар, ҳуқуқ-тартибот идоралари вакиллари, илм-фан ва маданият намояндалари, исломий таълим муассасалари мутасаддилари ва талабалари, кенг жамоатчилик вакиллари иштирок этди. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев қатнашиб, нутқ сўзлади.
1.5K views18:46
Ochish/sharhlash
2023-01-01 15:18:40
Янги йил, Янги мен,
Янги мақсадлар!
1.7K views12:18
Ochish/sharhlash
2023-01-01 00:25:03
Tabriknoma
1.9K views21:25
Ochish/sharhlash
2022-12-30 17:07:10
2.6K views14:07
Ochish/sharhlash
2022-12-29 18:00:45
...
2.6K views15:00
Ochish/sharhlash
2022-12-29 13:03:40 Президент Шавкат Мирзиёев 20 декабрь куни Ўзбекистон парламенти ва халқига мурожаат қиларкан, Самарқанд ва Наманган шаҳарларини алоҳида маъмурий-ҳудудий бирликлар сифатида республика бўйсунувига ўтказишни таклиф қилди.

Аҳолиси сони миллионга яқинлашаётган бу шаҳарлар ҳам энди «ўсиш нуқталари»га айланади: Самарқанд — туризм ва бизнес марказига айланса, Наманган эса «саноат, тадбиркорлик, таълим, маданият маркази» бўлади, деди давлат раҳбари. Ҳар иккала шаҳарни ривожлантириш учун, худди Тошкентдаги каби, бевосита бош вазир масъул бўлади ва ҳар йили президентга ҳисобот беради.

Республика бўйсунувидаги шаҳарлар бевосита Вазирлар Маҳкамасига бўйсунади.

Самарқанд ва Наманган, худди Тошкент каби, вилоятлар таркибидан чиқарилади ҳамда алоҳида мақом ва алоҳида бошқарувга эга бўлади.

Шундай экан Қўриқлаш тизимида ҳам ўзгаришлар бўладими?
Мисол учун Самарқанд ёки Наманган шахар Қўриқлаш бўлими эндиликда Қўриқлаш бошқармасига ўзгариб, унинг туманларида янги Қўриқлаш бўлимлари ташкил этиладими?
(Мисол учун
- Тошкент шахар Чилонзор тумани Қўриқлаш бўлими
- Самарқанд шахар Суғдиёна тумани Қўриқлаш бўлими
- Наманган шахар Давлатобод тумани Қўриқлаш бўлими)


Самарқанд тумани ибораси билан хайрлашамизми шунда?

- ха ўзгариш бўлади
- бу шунчаки эртак
- буни менга умуман алоқаси йўқ
- ҳаёлим бошқа жойда
2.6K viewsedited  10:03
Ochish/sharhlash
2022-12-28 09:38:20 Spirtli ichimliklar va tamaki mahsulotlarini iste’mol qilish, shuningdek tamaki va nikotinni iste’mol qilish vositalaridan foydalanish taqiqlanadigan joylar ro‘yxati:

savdo va xizmatlar ko‘rsatish obyektlarida, shu jumladan umumiy ovqatlanish joylarida, klublarda, diskotekalarda;

kinoteatrlarda, teatrlarda, sirklarda, konsert, tomosha va ko‘rgazma zallarida hamda ommaviy dam olish uchun mo‘ljallangan boshqa yopiq inshootlarda;

kompyuter xonalarida, internetga ulanish xizmatlarini ko‘rsatish uchun jihozlangan xonalarda yoki boshqa ko‘ngilochar (bo‘sh vaqt) joylarida;

muzeylarda, axborot-kutubxona muassasalarida va auditoriyalarda;

mahalliy va shaharlararo poyezdlarda, daryo kemalarida, avtobuslarda, metro vagonlarida, taksilarda, shahar elektr transportida, havo kemalarida, shuningdek, jamoat transportining boshqa turlarida;

voyaga etmaganlar yoki homilador ayollar bor transport vositalarida (shu jumladan fuqarolarning shaxsiy transport vositalarida);

yer osti o‘tish joylarida, metro stansiyalarida, transport to‘xtash joylarida va transport vositalarini vaqtincha saqlash joylarida;

temir yo‘l vokzallari, avtovokzallar, aeroportlar, daryo portlari, metro stansiyalari binolariga kirish joylaridan 15 metrdan kam masofada joylashgan ochiq joylarda;

yong‘inga xavfli joylarda, shu jumladan, yoqilg‘i quyish shoxobchalarida;

aeroportlar, temir yo‘l va avtomobil stansiyalari, daryo portlari binolarida;
davlat hokimiyati va boshqaruvi organlari, xo‘jalik birlashmalari, shuningdek korxonalar, muassasalar va tashkilotlar binolarida;

sog‘liqni saqlash tizimi tashkilotlarida, dorixonalarda, ta’lim tashkilotlarida, madaniyat muassasalarida, sport-sog‘lomlashtirish va sport inshootlarida,
sanatoriy-kurort va tibbiy-ijtimoiy muassasalarda;

ish joyida, shu jumladan, koridorlar, liftlar, zinapoyalar, vestibyullar, hojatxonalar, dam olish xonalari, qo‘shni binolar va ish vaqtida xodim foydalanadigan boshqa shunga o‘xshash joylarda;

uy-joy xizmatlari, mehmonxona xizmatlari, vaqtinchalik yashash va (yoki) vaqtinchalik yashash uchun xizmatlar ko‘rsatish uchun mo‘ljallangan binolarda;

ko‘p qavatli uylarning kirish joylari va liftlarida, shuningdek, bolalar va sport maydonchalarida, shu jumladan, mahalliy hududda joylashgan maydonlarda, bog‘larda, plyajlar egallagan hududlar chegaralarida.

Umuman olganda, alkogolli mahsulotlarni umuman ko‘chada iste’mol qilish taqiqlanadi.

Yuqorida sanab o‘tilgan jamoat joylarida joylashgan binolarni alkogol va tamaki mahsulotlarini iste’mol qilish uchun berish, shuningdek, ushbu joylarda ularni iste’mol qilish uchun jamoat joylarida alkogol va tamaki mahsulotlarini berish taqiqlanadi.

Yuqoridagi taqiqlar alkogolli mahsulotlarni shishaga solib sotiladigan savdo va xizmat ko‘rsatish obyektlariga, shuningdek, to‘y, yubiley va boshqa tantana va marosimlar o‘tkaziladigan joylarga nisbatan tatbiq etilmaydi.

Qonun, shuningdek, tamaki mahsulotlaridan foydalanish uchun maxsus ajratilgan joylarga qo‘yiladigan talablar to‘g‘risidagi modda bilan to‘ldirildi. Ular binolar, inshootlar va boshqa obyektlar tashqarisidagi ochiq havoda, jamoat joylariga tegishli bo‘lmagan va ventilyatsiya tizimlari bilan jihozlangan texnik jihatdan tartibga solish sohasidagi me’yoriy hujjatlarga mos keladigan alohida binolar, inshootlar va obyektlarda tashkil etilishi mumkin.

Eslatma: Endilikda qonundagi tamaki mahsulotlari qatoriga chekilmaydigan mahsulotlar (nosvoy, tamaki qopchasi, hidlanadigan tamaki), tarkibida nikotin bo‘lgan mahsulotlar, elektron sigaretalar hamda tarkibida tamaki va nikotin bo‘lmagan, lekin shularni iste’mol qiluvchi vositalar bilan foydalanish uchun mo‘ljallangan mahsulotlar ham kiradi.
2.6K views06:38
Ochish/sharhlash